Puštanje muzike deci možda ne izgleda kao ozbiljno naučno istraživanje ali u Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Nešvilu, profesorka Rejnor Gordon i njen tim otkrivaju jednu od tajni učenja jezika. Cilj ovog istraživanja bio je da se razume potencijalni uticaj muzičkog ritma na razvoj govorno-jezičkih veština.
Tim profesorke Gordon najpre je proučavao kako bebe reaguju na muziku koju su im puštali. Smenjivali su muziku različitog tempa i bebe su svaki put pokušavale da usklade svoje pokrete s datim ritmom.Tim profesorke Gordon najpre je proučavao kako bebe reaguju na muziku koju su im puštali.
Bebe nemaju tako dobro razvijene motoričke veštine ali se prilagođavaju situaciji i reaguju kao i odrasli ‒ pokušavaju da se kreću u ritmu muzike. Očigledno, svi imamo tu sposobnost da se uskladimo s ritmom. A kako istraživanja pokazuju, izgleda da smo rođeni sa tim.
Istraživanja pokazuju da je ritam važniji nego što smo pretpostavljali. Sve ukazuje na to da bi ritam mogao da bude ključ koji otključava govor. Muzički ritam i gramatička struktura jezika dele iznenađujući broj karakteristika koje mogu biti suštinski povezane s razvojem deteta.
Kada slušamo muziku, deo našeg mozga brzo preuzima ritam i usklađuje se sa njim. Mozak reaguje na isti način kada slušamo druge ljude dok pričaju.
Tu povezanost između ritma i govora, Rejnor Gordon je potvrdila istraživanjem u kome su učestvovala deca uzrasta od šest do osam godina. To istraživanje pokazuje da deca koja su imala problema na testu ritma često imaju probleme i na gramatičko-jezičkom testu.
I obrnuto, deca sa boljim uspehom na testu ritma bolja su i na gramatičko-jezičkom testu.
Da bi objasnila nalaze, profesorka Gordon je ukazala na sličnost između govora i muzike ‒ na ritam.
Očigledno je da je sposobnost deteta da razlikuje muzički ritam povezana s njegovom sposobnošću da razume gramatiku.
U gramatici, dečji umovi moraju sortirati zvukove koje čuju u reči, fraze i rečenice, a ritam govora im pomaže da to i učine. U muzici, ritmičke sekvence daju strukturu muzičkim frazama i pomažu slušaocima da shvate kako da se kreću u ritmu.
Očigledno je da je sposobnost deteta da razlikuje muzički ritam povezana s njegovom sposobnošću da razume gramatiku.
Iako profesorka Gordon naglašava da će biti potrebno uraditi više istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način se mogu primeniti dobijena saznanja, ona se raduje mogućnostima korišćenja muzičkog obrazovanja za poboljšanje govorno-jezičkih veština. Naročito je to značajno za rad sa decom koja imaju neke jezičke poremećaje.
„Zanima nas da li možemo da iskoristimo različite muzičke kurseve i da s vremenom utičemo na potencijalnu moždanu mrežu između ritma i jezika.”
Izvor: RTS