Драги родитељи, ретко који наставник данас ће одбити да и по неколико пута објасни Вашем детету оно што му није јасно. Наравно да има и таквих, али на нивоу статистичке грешке (ово говорим из личног искуства, односно после пет година рада у три колектива). Већини нас је драго када добијемо повратну информацију од ученика, па макар она била и негативна, макар морали нешто да објашњавамо и десет пута.
Оно што се најчешће дешава је да ученици не прате час, а после, или и даље нису заинтересовани да науче, или се стиде да кажу да им нешто није јасно јер то сугерише да нису пратили на часу. Некад охрабривање, од стране наставника, да се изјасне по питању наставне јединице делује али је чешће одговор ћутање и игнорисање.
Мој искрен савет је да се ангажујете тако што ћете охрабривати дете да пита када му нешто није јасно (што повлачи за собом да ће бити мотивисаније да се укључи у ток часа), или да сами дођете да поразговарате са наставником ако се дете жали да не схвата градиво, уместо да по аутоматизму децу шаљете на приватне часове. Оно што тиме постижете, осим финансијског губитка, јесте да се ученик јос више искључи на школском часу јер зна да ће му ИСТО то бити касније објашњено на приватном часу. А верујте, у питању су исте информације, само што школски час може бити занимљивији јер пружа могућност за интересантније методе и облике рада (да ученици сами закључују, индивидуално, групно или у пару, и тд.), а приватни час се своди на традиционалну фронталну методу где је предавач централна фигура часа и сувопарно излаже градиво, што школство данас покушава да избегне и због чега је деци школа толико ,,досадна“.
Да поновим још једном, плаћање приватних часова само охрабрује ученике да на школском часу не прате. Такође, осиромашује потенцијал ученика да превазилазе комуникативне проблеме тако што ће се изјаснити уколико нешто не разумеју, а то је вештина која ће им служити у свакој врсти пословања касније у животу.
Татјана Станковић
Извор: pancevljanka.blogspot.com