„Ne želim te više u svom u životu. Toksičan si.“ Ovo je verovatno najgore što roditelj može čuti od svog odraslog deteta.Iako prekid odnosa s majkom ili ocem zaista može biti najzdravija odluka za to dete, ona sasvim sigurno ostavlja duboku ranu u psihi i jednog i drugog, a put pomirenja nakon toga može biti težak i dug, piše Tomas G. Fifer, izvršni urednik portala The Good Men Project s diplomom iz kreativnog pisanja sa Univerziteta Yale , koji radi i kao savetnik za osobni i poslovni razvoj. U celosti vam prenosimo njegov članak s 10 stvari koje bi trebali znati svi koji ne žele biti toksični roditelji.
Ni jedan roditelj nije savršen. Svi smo mi ljudi i grešimo, ponekad stvarno jako. No postoji razlika između grešaka koje roditelji rade dok se na zdrav način brinu o svojoj deci i odrastanja u uslovima koji mogu dete oštetiti za celi život. Koraci koji slede namienjeni su brižnim roditeljima koji žele stvari uraditi na ispravan način i spremni su se kritički preispitati. Za to je potreban određeni stupanj samosvesti i spremnost na pozitivne promene.
1. Budite velik čovek
Vi niste samo fizički veći od svog deteta, vi ste odrasla osoba. Tako se i ponašajte. Nakon svađe, vi budite onaj koji će prekinuti šutnju, pružiti maslinovu grančicu i potruditi se oko ponovnog uspostavljanja normalne komunikacije. Možda ste i bili u pravu, no ako se vaš odgoj temelji na tome da ste vi uvek u pravu, udaljićete svoje dete od sebe. Iskoristite prednosti činjenice da ste odrasli. Zaustavite se i razmislite. I krenite odlučni, ne u tome da budete u pravu, nego da vaš odnos bude ‘pravi’, da stvari između vas budu dobre. Deca se verovatno neće ni sećati ko je pobedio u pojedinoj svađi ili prepirci, ali će zapamtiti kako su se zbog vašeg pristupa osećali.
2. Ne proglašavajte svoje dete bolesnim
Korištenjem, ili još gore, traženjem dijagnoze poput ADHD-a ili poremećaja ličnosti, da biste objasnili ili opravdali ponašanje svog deteta kojim biste se trebali pozabaviti, ili koje je odraz vašeg nezdravog modela, stavlja težak teret na leđa vašeg deteta, kojeg će se ono sigurno hteti rešiti čim dovoljno poraste. Slično deluje i okrivaljavanje loših gena (partnerovih, naravno) za nepoželjno ponašanje. Trebali bismo ostati realni i pokušati popraviti trenutno stanje. Našto sasvim drugo je osuditi dete na ograničen, nesretan život zbog njegovih nepopravljivih nedostataka, jer se mi ne želimo pozabaviti vlastitim nedostacima.
3. Neka njihova drama ne bude vaša drama
Vaše dete dobilo je glavnu ulogu u predstavi, pobedilo u trci, ili dalo pobednički gol na utakmici, ili se s druge strane, bori s depresijom, ili prolazi kroz težak prekid. Ko slavi ili tuguje? Kome treba priznanje ili uteha? Neka fokus bude tamo gde mu je mesto – na vašem detetu. Naravno, i vi imate osećaje. I vi se radujete zbog uspeha svog deteta i patite zbog njegovih nevolja. No nemojte dopustiti da vaše emocionalno stanje zavisi od emocionalnog stanja vašeg deteta i nemojte okupirati njihove osećaje i iskustva skrećući svu pažnju na sebe.
4. Naučite razliku između kritikovanja i ispravljanja
Deca trebaju vodstvo da bi ostala na pravom putu. Za mnoge od njih, disciplina, samokontrola i zdrave navike ne dolaze same od sebe, već ih tome trebamo podučiti. Budite vodič, a ne kritičar. Ne nazivajte svoje dete lenjim ili glupim. Naučite ga radnoj disciplini i pomozite mu da razvije akademske veštine. Izazovi i ciljevi motivišu ljude i podstiču ih da se više trude. Lične uvrede lome duh i podstiču želju za odustajanjem. Kritikovanje slabi, dok ispravljanje jača i otvara vrata za pozitivnu promenu.
5. Naučite se kontrolisati
Svi se mi ponekad uzrujamo. Svi vičemo. I ponekad, svi poludimo kad nam deca pritisnu određeni gumbić ili naprave nešto neverovatno iritantno ili neprihvatljivo. Kada se to dogodi, osećamo se povređenima, kao da nas nitko ne čuje niti ne poštuje, i u iskušenju smo uzvratiti grubim rečima, teškim kaznama ili udarcima. Ako naučite zadržati prvu, naglu reakciju i pronaći neku prikladniju, svom ćete detetu biti primer uravnotežene osobe, a uz to sami nećete reći ili napraviti nešto što biste poslije požalili.
6. Ne zaboravite da su deca ranjiva
Često ovo zaboravimo, jer su deca tako emocionalno elastična. Plaču, a onda prestanu plakati. Već za nekoliko minuta, ili sati, njihovo se raspoloženje promeni, i sve se vrati u normalu, barem na površini. Ali ako ne integriraju neko bolno iskustvo, to ih iznutra menja. Ako nešto izbegavaju jer im je previše bolno pozabaviti se time, u budućnosti ih čekaju krize, a onda možda i godine terapije. Deca vam najverovatnije neće reći kad su se njihovi osećaji prema vama promenili, kada su vas prestali poštovati ili bezuslovno voljeti. Moguće je da dete ni samo neće biti svesno tih prelomnih tačaka, ali znajte da ih ima, kao i svi mi, i budite pažljivi prema njemu da bi ostalo celovito.
7. Ne namećite detetu krivicu i stid
Krivica i stid su malj i motorna snaga u kutiji vaspitnih alata – jednim ćete dete udariti po glavi, dok ćete ga drugim duboko porezati. Nemojte kukati o svojim povređenim osećajima ako vaše dete ne želi peći kolače ili igrati fudbal s vama. Ne preterujte s izjavama kako će vas osramotiti ako ne prođe biologiju ili ne uđe u sportski tim. I nemojte pretiti užasima – poput života u siromaštvu – ako dete ne popravi ocene. Takvo vaše ponašanje neće biti od pomoći, a uništit će samopouzdanje vašeg deteta i učiniti ga ovisnim o vašem i priznanju drugih ljudi. Umesto toga, pomozite detetu da razume svoje izbore i stvarne posledice svojih dela.
8. Ne tetošite dete, nego podstičite samostalnost
Volimo za svoju decu raditi stvari koje će im olakšati život i pomoći im da postignu uspeh, i naš je posao postaviti temelje dobrog života za njih. No postoji razlika između pomaganja i podsticanja bespomoćnosti, između postavljanja stola i stavljanja hrane na tanjir, rezanja i stavljanja svakog zalogaja detetu u usta. Nemojte dopustiti da vaša potreba da se osećate potrebnima – koja verovatno ima korene u vašem vlastitom detinjstvu – stane na put razvoju samodostatnosti i nezavisnosti vašeg deteta. I ne lebdite nad njim, jer tako poručujete svom detetu da ne može ništa učiniti bez vaše pomoći.
9. Konstruktivno rešavajte sukobe s partnerom
Toksična, disfunkcionalna dinamika među roditeljima ugrozit će sposobnost deteta da kasnije i samo dobro funkcioniše u partnerskoj vezi i podstaknuti ga da što pre ode od kuće. To stvara začarani krug: dete se odrastajući zavetuje da neće imati odnos poput onog svojih roditelja, no nedostaju mu alati kojima bi to moglo izbeći. Ako vam je odnos nestabilan, ili čak nasilan, potražite pomoć. To će stvoriti sigurnije okruženje za vašu decu, a tako ćete im pokazati i koliko je važno rešavati probleme, umesto da ih ignorirate ili gurate pod tepih.
10. Brinite se za sebe
Većina naših najgorih roditeljskih trenutaka dogodi kada smo umorni, pod stresom, bolesni, rastreseni, ili iz bilo kojeg razloga, iscrpljeni. Kvalitetna briga o sebi – zdrave prehrambene navike, redovito vežbanje, izlasci (baka- servis) i vreme za stvari u kojima uživate, čine vas i fizički i psihički zdravijim pa ćete imati i više energije za svoju decu. Ako to sebipriuštite, nećete svojoj deci zamerati zbog žrtvi koje radite za njih.
Postoji puno različitih roditeljskih stilova i u nedostatku univerzalnog priručnika s uputama, svatko nalazi svoj vlastiti put. Ovim je savetima cilj identificirati ponašanja koja imaju dobar, odnosno loš uticaj na decu i razvoj zdravog odnosa s njima jednom kada odrastu.