Родитељи-шминкери посебна су категорија, настала последњих десетак година. Њихов је број у порасту константном, при томе се овај појам све мање тиче робних марки, а све више поремећених односа, модела учења и убијања детињства и онога што оно собом носи. Укратко, то је стварање малих снобова још од раног школског узраста и све их је више у предшколском периоду.
Сигурно сте их приметили, а ако су они ван кругова у којима се крећете, можете их препознати по њиховој деци.
Да кренем0 од најмлађих нараштаја. Девојчице и дечаци долазе у немалом броју офарбане косе у вртић. Ту страхоту не умањује чињеница да је боја перива. Долазе и са праменовима, сребрним преливима, дечјим вештачким ноктима, јер су лакирани нокти у девојчица предшколског узраста већ пасе. Гледају то друга деца, збуњена, пожеле слично и само најупорнији родитељи успевају да одоле тренду. Девојчице на себи редовно имају превише чипкане хулахопке и све чешће су у штиклама за девојчице(?!)
Да ли податак да међу родитељима који овај тренд подржавају има озбиљних, начитаних интелектуалаца, признатих у свом послу, умањује ову страхоту? Не, напротив. Шта се дешава у њиховим главама оног момента када уђу у те уврнуте радње и пожеле то за своју децу? Искрено, проблем и решење проблема или блаже речено, решење и одолевање оваквим изазовима ствар је коју само родитељ може да реши. А он, уместо тога, подстиче уврнутост!
Девојчице у првом разреду основне школе долазе са много накита на себи, у најскупљим крпицама, са ставом „Баш ме брига, може ми се“, крај цитата. Лично сам чула ђаче прваче да ово изговара. Дакле, далеко од тога да је само физички изглед постављен као приоритет и да се детету одузима право да буде дете, прља се, носи комотну одећу, смеје се и шали. На све то, подстиче се и бахат, безобзиран став. У почетку према вршњацима. А при томе, као да имају њух да препознају васпитану децу и устреме се на њих. Касније сву ту некултуру и непоштовање преносе на наставни кадар, старије људе, у превозу, парку. У биоскопу или којим случајем позоришту дижу ноге на седиште испред себе, прегласно коментаришу, телефонирају, а наше болесно друштво их још негује.
У петом разреду основне школе девојчице исправљају или уврћу косу пеглом за косу! Носе безобразно много новца, јер је блам понети било шта од куће за ужину, остају до 22 сата и касније напољу. Свађају се, у почетку са околином, а онда све чешће са онима који су их таквима направили. Ни тада слепи родитељ не види да црвено за узбуну звониииии, већ кривце и одговорне траже у систему, околини, правилима… Илустрације ради, познаник ми је рекао да се у Грчкој дружио са људима различитих профила и да је већина децу облачила нормално, куповале су се удобне патике, прихватљивих цена. Каже, „Тако обичне патике су куповали много имућнији од моје породице, а када смо дошли у Србију одједном је мојој ћерки од суштинског значаја била марка и цена патика које ће носити.“ Он и породица су се летос одселили из Србије.
Да ли то мајке и очеви од малих ногу хоће добро да удоме своју децу или још горе да на њима зараде? Да ли баш ни мрву свести немају да упропашћавају некога кога су силно желели? Која је идеја водиља родитеља када на неку прославу у касне сате поведу дете, јер оно баш хоће са њима, да би онда читаво вече са својих четири године провело на телефону? Што сте и ишли на прославу ако немате где мало дете да оставите? Да ли толико не можете да се одрекнете баш ниједног свог задовољства?
Мајко, ти што дете своје мучиш и детињство му ускраћујеш, јеси ли била вољена као дете, јесу ли те мазили, причали са тобом? Да ли си стварно носила штикле у деветој години и вештачке нокте и трепавице? Шта год да је разлог твог незадовољства, немаш права да уништаваш дечји живот и радост и директно утичеш на још неколицину деце, јер је твоје бахато, уместо вољено и прихваћено!
О ти, оче, јеси ли био жељено дете или су те цео живот гуркали? Да ли ти је тата проводио време по кафанама, а мама сама увек са вама остајала или си у изобиљу растао, па је то једино мерило богатства које познајеш? Јесу ли те у нечему што си силно желео да урадиш твоји родитељи подржали или баш ништа ниси желео? У чему си стварно добар осим имању новца и моћи? Јесу ли то твоји највећи домети? Који год да је порив у теби, да се поносиш правећи од сопственог детета нечовека, не смеш то да радиш, против људскости је!
Већ ми је зло, даље низ наставите сами, јер сам, на жалост, сигурна да имате овакве и сличне примере у свом окружењу.
Пише: Ивана Станисављевић, васпитач већ 15 година
Извор: Родитељство и одрастање