Идемо кроз живот слушајући људе који “су добро испали захваљујући чврстој руци”, а живимо у свету пуном насиља и емоционалних рана

“Родитељи су ме тукли док сам био дете и нисам трауматизован‚” рече човек кога је бивши партнер пријавио за насиље.

“Kада сам био дете остављали су ме да плачем сам док не бих заспао и то није ништа страшно, чак се и не сећам.” рече човек који сваки дан проводи сате на друштвеним мрежама и има проблем са спавањем.

“Kажњавали су ме док сам био дете и добро сам испао.” рече човек који сваки пут када направи грешку себе строго осуђује и самокажњавања.

“Kада бих постала хировита као мала, тата би ме закључавао у собу да учим сама и данас сам му захвална‚” рече жена која пати од анксиозности и не разуме зашто се толико плаши да буде у малим просторима.

“Родитељи су ми говорили да ће ме оставити саму или да ће ме дати странцу када бих била бесна. Али ја због тога немам трауме.” рече жена која је пронашла партнера који не пружа љубав, а она опрашта неверства само да се не би осетила напуштено.

“Било је довољно да ме мама погледа да схватим да треба да се смирим сместа. То је била дисциплина.” рече жена која не може да успостави контакт очима са ауторитативним особама без да се осети посрамљено.

“Kао мали добијао сам батине каишем и данас сам добар човек‚ чак професионалац” рече човек кога су комшије пријавиле полицији због пијанства и викања на жену.

“Моји родитељи су ме терали да учим оно што може да донесе касније новац и видите како ми добро иде‚” рече човек који сања о петку сваки дан јер је очајан због тога што ради посао који није желео.

“Kада сам била мала морала сам да седим мирна све док не поједем сву храну из тањира, а чак су ме и насилно хранили – нису били као ови попуштајући родитељи‚” рече жена која не разуме зашто не може да има здрав однос према храни и зашто је у адолесцентном добу развила поремећај исхране.

“Моја мајка ме је научила да на ћушке кад много погрешим. Хвала јој на томе.” рече жена која мора да конзумира цигарете како би контролисала своју анксиозност.

“Захвалан сам мами и тати за сваки ударац и казну, јер да то нису радили ко зна шта би са мном било.”, рече човек који никада није могао да успостави здраве партнерске односе и кога син стално лаже јер га се боји.

И тако… идемо кроз живот, слушајући људе који тврде да су добри људи без траума, а парадоксално, живимо у свету пуном насиља и рањених људи.

Аутор: Joshua Shrum