Učiteljica iz Hrvatske koja poslednjih dana beleži ozbiljan rast broja obolelih od koronavirusa, iznela je svoj stav o situaciji i tome kako ona utiče na obrazovni sistem. Iako nismo ista država, primetićete da se situacija u školama ne razlikuje previše.
Njen članak, priređen sa sajta Varazdinski.hr, prenosimo u celosti.
Od 13. oktobra broj zaraženih u Hrvatskoj izgledao je iz dana u dan ovako: 372, 748, 793, 1131, 1096, a u trenutku nastajanja ove kolumne sveže je objavljen broj 819.
Na dan 16. marta, kad su sve škole zatvorene i kad se prešlo na onlajn nastavu u Republici Hrvatskoj potvrđeno je ukupno 56 obolelih osoba.
Dakle, kad je u celoj državi bilo ukupno 56 zaraženih kovidom 19 bili smo onlajn, a sad kad ih je na dnevnoj osnovi preko hiljade, škole su otvorene. Samo kažem.
Samo ne onlajn
I dok jedni roditelji zagovaraju onlajn nastavu, drugi je se boje više od same korone, a nastavnici mahom ne žele ponovno onlajn. Kaže koleginica da je onlajn nastava ‘utočište za neradnike i to one s obe strane’.
Opet ću se osvrnuti na moj razred i kako bi onlajn nastava uticala na znanje mojih učenika koji su sad u drugom razredu osnovne. Kao prvo, odbacujem mogućnost TV škole koju doživljavam isključivo kao zabavno-obrazovni program, a nikako kao neku suvislu nastavu. Svaka čast kolegama koje to realiziraju, ali budimo realni. Od toga nit’ koristi, nit’ štete.
Svesna sam da moji učenici, ni uz sav moj trud i sav trud njihovih roditelja (jer osmogodišnjacima je neophodna pomoć roditelja u svladavanju novih nastavnih sadržaja ako nisu u školi) ne bi uspešno savladali predviđene sadržaje. Znam koliko truda i zajedničkog rada ulažemo u „živoj“ nastavi na savladavanje pisma i pisanje pisanim slovima. Pregledam svaku reč, svako slovo koje napišu. Kako bismo to mogli odraditi onlajn? Nikako! Roditelji su nekad davno učili drugačije i dobila bih na kraju nekakav miks svakojakih načina spajanja slova koji nemaju blage veze sa zadatim standardom.
Idemo dalje. Mi sada učimo sabiratnje i oduzimanje do 100. Već neki učenici imaju određene ‘rupe’ u znanju sabiranja i oduzimanja do 20 što smo ‘obrađivali’ onlajn u proleće, sad te rupe krpimo i nadovezujemo nastavne sadržaje. Nekim učenicima ide jako teško, a roditelji nisu edukovani da im objasne na adekvatan način. Odemo li onlajn, imam jednog učenika koji ni teoretski neće svladati osnovne sadržaje iz matematike jer sada za svaki zadatak treba moju pomoć i moje objašnjenje ponovo i ponovo. Odemo li onlajn, to dete će izgubiti godinu.
To je samo kratak pregled situacije u mom razredu. Mi smo u ‘balončiću’, dečica su zdrava (osim uobičajenih jesenjih šmrckanja i kašljucanja) i želimo da ostanemo u školi.
A zamislite prvake online! Oni tek počinju da uče slova, ni da čitaju ni da pišu ne znaju. Kad smo u proleće završili onlajn, prvaci su većinom imali već obrađena slova i koliko – toliko su znali čitati i pisati. Kako sad onlajn s njima odraditi glasovnu analizu i sintezu? Oni bez pomoći roditelja ne mogu još ama baš ništa. A roditelji rade. Roditelji nisu edukatori. Roditelji zaista nemaju vremena. Jedno je pomoći oko domaćeg, drugo je igrati se nastavnika.
Mogla bih tako navesti primere za svaki razred. Kad smo u proleće bili zatvoreni, osnovno i bitno gradivo već je bilo uglavnom odrađeno. Sad smo na početku nastavne godine i završimo li kod kuće neće biti dobro. Iskustvo s većima nemam pa ne mogu ni pričati o tome kako je bilo s višim razredima
Antikoronaši i antimaskeri
OK, razumem da ima ljudi koji misle da korona ne postoji, da je 39 400 032 obolelih od korone u svetu izmišljotina i da ti ljudi imaju zapravo običan grip. Nisam sigurna da bi se tih 39 400 032 ljudi složilo s njima, al ‘ajd, svako izgleda ima pravo na svoje mišljenje. Razumem i da ima ljudi koji imaju otpor prema maskama. Razumem i da ima ljudi koji misle da epidemiolozi lupaju gluposti. Rekoh, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali nema pravo ugrožavati druge svojim neodgovornim ponašanjem. A da smo svedoci neodgovornog ponašanja na svakom koraku – jesmo.
Svesni i namerni otpor prema merama koje donosi stožer pokazuje se poslednjih nedelju dana u brojkama zaraženih.
Ko hoće, neka se slobodno zarazi. Samo nemojte ugrožavati decu, starije i rizične grupe. Želimo ostati sigurni i želimo ostati u školi. Ne želimo hibridnu nastavu onlajn.
Zdravlje na prvom mestu
Zdravlje naše dece treba da bude na prvom mestu. Zato bi bilo dobro da oni koji nisu stručnjaci epidemiolozi puste stručnjake da određuju mere zaštite ma što o njima mislili.
Škole gde se probije virus ipak treba zatvoriti, ali ne treba zbog pojedinih kritičnih regija i gradova zatvarati sve. Ako pak svejedno dođe do ‘generalne frke’. neka barem maleni ostanu u školi. Ne zato što kod kuće nema ko da ih čuva, već zato što im treba kvalitetna nastava.
Brinem za zdravlje mojih učenika. Prozori su nam u učionici stalno otvoreni na ‘kip’. Dezinfikujemo ruke, držimo razmak. Učimo o virusu i kako se širi. Učimo kako se zaštititi. Želim ostati s njima u školi. Želim da imaju kvalitetno obrazovanje kakvo zaslužuju. To bi nam svima trebalo biti cilj.
Ostanite zdravi.
Gordana Foder