Сисање палца се може сматрати природном фазом коју скоро свако дете пролази током свог развоја. Међутим, треба истаћи да ова навика утиче на развој говорних органа, а самим тим и на дететов говор.
Сисање палца се јавља још у интраутерином периоду (већ око 20. недеље трудноће могуће је видети фетус са палцем у устима) као потреба фетуса за смиривањем. Ова “навика” се јавља и након рођења. Kада је узнемирена, беба сисањем палца успоставља контролу над својим понашањем, смирује се.
Kако би родитељи требало да реагују уколико дете сиса палац?
Родитељи су често у дилеми да ли да сисање палца замене коришћењем цуцли јер мисле да ће дете касније лакше превазићи одвикавање. Свакако је битно да ни у једном случају не будете строги када је реч о одвикавању. Сисање палца детету смањује напетост, а ваша строгост ће је додатно појачати, тако да ће смиривање налазити на неке друге начине, а то може бити пут у друге лоше навике или неуротска понашања. Треба нагласити да је ово развојна фаза коју пролази свако дете и од самог детета зависи њено трајање, али уколико се она настави и после друге године свако је разлог за бригу.
Ова лоша навика утиче на неколико сегмента дететовог развоја – на развој његових зуба, говора, исхрану, социјализацију и хигијену.
Сисање палца може утицати на развој говора на више начина. Сисање палца или цуцле значи да бебе имају мање могућности да брбљају, а самим тим и мање прилика да својим устима и осталим органима који учествију у артикулацији праве различите облике који потпомажу развој оралних моторичких способности потребне за говор (овладавање оралном праксијом која је предуслов за правилан изговор гласова). Временом деца која сисају палац показују мању заинтересованост за интеракцију са другим људима, тако да имају и мање могућности да вежбају своје језичке способности, укључујући развој речника и структуре реченице. Сисање палца или цуцле, може повећати вероватноћу инфекције средњег уха који утиче на слух и аудитивну перцепцију, и као последица се може јавити кашњење у говорно-језичком развоју. Приликом говора дете је мање разумљиво, јер има нешто у устима (прст/варалицу) што онемогућава адекватне покрете за правилну артикулацију, али и дете усваја неправилан изговор.
Поновљеним поступком стављања свог палца у уста дете свој језик гура уназад или га пак избаци напоље (између зуба) па онда у ситуацијама када оно нема ништа у устима остаје навика лошег положаја и покрета језика, а самим тим неправилне артикулације, некад и појачане саливације (немогућност контроле над пљувачком). У овом случају јавља се „врскав говор“ – изговор гласова је оштећен по типу латералног или интерденталног сигматизма. Латерални сигматизам је поремећај артикулације код које дете приликом изговора једног или групе гласова (најчешће С, З, Ц, Ч, Ж, Ш, Џ, ређе Т, Д) језик избацује са стране (кроз зубе). Kод интерденталног сигматизма дете приликом изговора избацује језик напред, између зуба. На оба начина (интердентално или латерално) језик не заузима правилан положај и тако неправилно усмерава ваздух што за последицу има оштећен квалитет одређеног гласа. Протрузија језика (избачен језик из усне дупље) онемогућава и правилан изговор гласа Р јер је подизање врха језика и вибрација знатно отежана.
Сисањем палца или цуцле утиче се и на развој виличне кости и може довести до деформитета вилице и непца. Може настати оклузија (отворен загрижај), протрузија или прогенија (избачена горња или доња вилица), ређе подизање непца. Ови деформитети утичу на храњење и говор.
Уколико дође до поремећаја артикулације (неправилног изговора гласова) потребно је да одведете дете логопеду. Логопедски третман би првенствено требало започети вежбама оралне праксије – јачањем мишића усана, језика. Јачањем мишића језика дете стиче већу контролу над језиком па ће самим тим боље моћи да контролише његов положај. Kада дете овлада својом оралном праксијом оно је тада спремно за кориговање оштећених гласова.
Уколико је сисање палца (цуцле) довело до деформитета вилице или зуба потребно је да се посаветујете и са стоматологом-ортодонтом.
Kако спречити натанак проблема?
Превенција је увек важнија и боља од самог лечења/кориговања одређеног проблема. Помозите детету и заједно са њим превазиђите ову фазу. Саветујемо да то не чините нагло, јер је вашем детету свакако потребна утеха, потребно му је да оно само може себи да помогне, па ће “забрањено сисање палца/варалице” заменити нечим другим. Уместо тога, преусмерите његову пажњу на неку другу активност. Дајте му неку играчку, играјте неке игре прстима, листајте сликовнице, радите оно што ће њему скренути пажњу и испунити га. Будите сигурност и смирај који су му потребни. Понекад је разлог сисања палца једноставан – детету је досадно, уморно је, уплашено, а некад се може десити да је разлог сложенији и да се он крије дубље у личности детета.
Уколико не успевате сами да изађете на крај са овим проблемом, обратите се психологу. Он ће заједно са вашим дететом и вама пронаћи узрок и осмислити стратегије ка решавању и превазилажењу ове фазе.
Логопед са дугогодишњим искуством у раду са децом са разноврсним говорно-језичким проблемима.
Др Наташа Д. Чабаркапа, логопед
Извор: yumama.com