Sisanje palca se može smatrati prirodnom fazom koju skoro svako dete prolazi tokom svog razvoja. Međutim, treba istaći da ova navika utiče na razvoj govornih organa, a samim tim i na detetov govor.
Sisanje palca se javlja još u intrauterinom periodu (već oko 20. nedelje trudnoće moguće je videti fetus sa palcem u ustima) kao potreba fetusa za smirivanjem. Ova “navika” se javlja i nakon rođenja. Kada je uznemirena, beba sisanjem palca uspostavlja kontrolu nad svojim ponašanjem, smiruje se.
Kako bi roditelji trebalo da reaguju ukoliko dete sisa palac?
Roditelji su često u dilemi da li da sisanje palca zamene korišćenjem cucli jer misle da će dete kasnije lakše prevazići odvikavanje. Svakako je bitno da ni u jednom slučaju ne budete strogi kada je reč o odvikavanju. Sisanje palca detetu smanjuje napetost, a vaša strogost će je dodatno pojačati, tako da će smirivanje nalaziti na neke druge načine, a to može biti put u druge loše navike ili neurotska ponašanja. Treba naglasiti da je ovo razvojna faza koju prolazi svako dete i od samog deteta zavisi njeno trajanje, ali ukoliko se ona nastavi i posle druge godine svako je razlog za brigu.
Ova loša navika utiče na nekoliko segmenta detetovog razvoja – na razvoj njegovih zuba, govora, ishranu, socijalizaciju i higijenu.
Sisanje palca može uticati na razvoj govora na više načina. Sisanje palca ili cucle znači da bebe imaju manje mogućnosti da brbljaju, a samim tim i manje prilika da svojim ustima i ostalim organima koji učestviju u artikulaciji prave različite oblike koji potpomažu razvoj oralnih motoričkih sposobnosti potrebne za govor (ovladavanje oralnom praksijom koja je preduslov za pravilan izgovor glasova). Vremenom deca koja sisaju palac pokazuju manju zainteresovanost za interakciju sa drugim ljudima, tako da imaju i manje mogućnosti da vežbaju svoje jezičke sposobnosti, uključujući razvoj rečnika i strukture rečenice. Sisanje palca ili cucle, može povećati verovatnoću infekcije srednjeg uha koji utiče na sluh i auditivnu percepciju, i kao posledica se može javiti kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju. Prilikom govora dete je manje razumljivo, jer ima nešto u ustima (prst/varalicu) što onemogućava adekvatne pokrete za pravilnu artikulaciju, ali i dete usvaja nepravilan izgovor.
Ponovljenim postupkom stavljanja svog palca u usta dete svoj jezik gura unazad ili ga pak izbaci napolje (između zuba) pa onda u situacijama kada ono nema ništa u ustima ostaje navika lošeg položaja i pokreta jezika, a samim tim nepravilne artikulacije, nekad i pojačane salivacije (nemogućnost kontrole nad pljuvačkom). U ovom slučaju javlja se „vrskav govor“ – izgovor glasova je oštećen po tipu lateralnog ili interdentalnog sigmatizma. Lateralni sigmatizam je poremećaj artikulacije kod koje dete prilikom izgovora jednog ili grupe glasova (najčešće S, Z, C, Č, Ž, Š, DŽ, ređe T, D) jezik izbacuje sa strane (kroz zube). Kod interdentalnog sigmatizma dete prilikom izgovora izbacuje jezik napred, između zuba. Na oba načina (interdentalno ili lateralno) jezik ne zauzima pravilan položaj i tako nepravilno usmerava vazduh što za posledicu ima oštećen kvalitet određenog glasa. Protruzija jezika (izbačen jezik iz usne duplje) onemogućava i pravilan izgovor glasa R jer je podizanje vrha jezika i vibracija znatno otežana.
Sisanjem palca ili cucle utiče se i na razvoj vilične kosti i može dovesti do deformiteta vilice i nepca. Može nastati okluzija (otvoren zagrižaj), protruzija ili progenija (izbačena gornja ili donja vilica), ređe podizanje nepca. Ovi deformiteti utiču na hranjenje i govor.
Ukoliko dođe do poremećaja artikulacije (nepravilnog izgovora glasova) potrebno je da odvedete dete logopedu. Logopedski tretman bi prvenstveno trebalo započeti vežbama oralne praksije – jačanjem mišića usana, jezika. Jačanjem mišića jezika dete stiče veću kontrolu nad jezikom pa će samim tim bolje moći da kontroliše njegov položaj. Kada dete ovlada svojom oralnom praksijom ono je tada spremno za korigovanje oštećenih glasova.
Ukoliko je sisanje palca (cucle) dovelo do deformiteta vilice ili zuba potrebno je da se posavetujete i sa stomatologom-ortodontom.
Kako sprečiti natanak problema?
Prevencija je uvek važnija i bolja od samog lečenja/korigovanja određenog problema. Pomozite detetu i zajedno sa njim prevaziđite ovu fazu. Savetujemo da to ne činite naglo, jer je vašem detetu svakako potrebna uteha, potrebno mu je da ono samo može sebi da pomogne, pa će „zabranjeno sisanje palca/varalice“ zameniti nečim drugim. Umesto toga, preusmerite njegovu pažnju na neku drugu aktivnost. Dajte mu neku igračku, igrajte neke igre prstima, listajte slikovnice, radite ono što će njemu skrenuti pažnju i ispuniti ga. Budite sigurnost i smiraj koji su mu potrebni. Ponekad je razlog sisanja palca jednostavan – detetu je dosadno, umorno je, uplašeno, a nekad se može desiti da je razlog složeniji i da se on krije dublje u ličnosti deteta.
Ukoliko ne uspevate sami da izađete na kraj sa ovim problemom, obratite se psihologu. On će zajedno sa vašim detetom i vama pronaći uzrok i osmisliti strategije ka rešavanju i prevazilaženju ove faze.
Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.
Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped
Izvor: yumama.com