Савет родитеља палилулске Основне школе ”Милена Павловић Барили” обратио се дописом родитељима у свом комшилуку.
Њихов допис преносимо у целости:
Драги сви,
Родитељи, комшије, познаници и пријатељи све наше деце,
Молимо вас да на тренутак застанемо и да свако за себе нађе одговор на неколико питања:
• Да ли се осећате сигурно?
• Да ли верујете да, ако будете изложени неправди или на други начин угрожени, тренутни систем урадиће било шта да вас заштити? Да ли сте већ осетили неправду и нечовечност на својој кожи?
• Да ли вам је нормално да се за основна права боримо као да су привилегије?
• Да ли, након свих дешавања у земљи, када пошаљете децу у школу, помислите понекад: „Ваљда неће поново, овде и нама”? Ваљда нико неће поново из себе пустити мрак, ваљда ће фасада и плафон остати на месту…
• Знате ли за родитеље и децу који за себе и своју децу морају да траже и просе новац за лекаре и лекове ван граница наше земље? Они у мањини који добијају лекове за тешке болести овде су јуче добили позив којим им јављају да ће им и то бити ускраћено ако…
• Да ли се осећамо добро у друштву где ријалити програми, криминални ликови и неартикулисани естрадни производи имају сваки вид предности, поштовања и приоритета у односу на писмене, паметне, пристојне и непоткупљиве?
• Да ли заиста верујемо да „тако овде једноставно мора да буде“? Је ли стварно не смемо ни да помислимо да може боље?
• Да ли вам је ОК да наставимо „нормално“ након тренутка одавања почасти у коме „неке чудне силе“ пуцају у масу са идејом да произведу координисано масовно страдање.
• Битни појмови су нам постали празни и небитни: нормалан живот, достојанство, правда. Немају ефекат, смарају нас?
Ово писмо је молба, апел, СОС аларм:
Заједно смо далеко стигли – кроз међусобну подршку, одрицање и поштовање.
Данас, више него икада, потребни смо једни другима. Потребни смо да будемо ту, присутни, гласни и јасни. Да свако својим иступањем и гласом подржи храбре људе који су се одважили да проговоре први и уместо нас.
Одговорни смо за нашу децу. И за њихову децу. У питању је сутра, следећа година, и све године, и све њихове школе, и сви први послови, и сви прави пријатељи и љубави, и сви новорођени.
Овај тренутак је кључан, а сваки родитељ данас има најтежи и најважнији задатак. Данас се боримо за себе и своју децу, јер ми без њих не знамо зашто, а они без нас немају како.
Страх је променио страну. Родитељи, пробудите се, иступите људи, дајте да се чујемо и сложимо да нико не треба да пристане на мање од онога што заслужује.
Ако не сада, када? Ако не ми, ко онда?
У доброј нади и вери,
Савет Родитеља ОШ “М.П. Барили”
Da li je fer da se mom maloletnom detetu oduzme pravo na obrazovanje? Tri dana ne ide u školu, pa dva ide. Ta dva dana ima 5 kontrolnih i petnaestominutnih provera.
Nema šanse da u dva dana ima više kontrolnih zadataka, nemojte lagati…a što se tiče relacije fer/ nefer, ne znam odakle bih pre počela… ukratko – nije fer što živimo u društvu gde bolje prolaze glupi, bahati, zli, pokvareni, beskrupulozni, neobrazovani od poštenih, pametnih, obrazovanih, časnih, empatičnih ljudi.
Nisam razumela sa čime da se složim. Ako mislite da treba da počne nastava, bojim se da ne zakasnite. Rijaliti programi ne moraju da se gledaju, niti da se deca oblače kao zvezde Granda. Ne moraju da imaju telefon Ajfon , Nike patike i sl. Ne moraju da pumpaju usne, grudi i guzu. Ali da bi mogli da se uče patriotizmu, tu ću se složiti sa vama. Da bi mogli biti pismeniji, vredniji i šire obrazovani i tu bismo se mogli složiti. Da treba da se zdravo hrane, vežbaju, manje provode vreme na kompjuteru ili uz TV. Da treba da poštuju profesore, roditelje i starije, naravno i legalno izabrane predstavnike vlasti (ovo važi i za odrasle, tj. radnike u obrazovanju i ostale budžetske korisnike).
Sve ste u pravu – jedino je diskutabilna ‘legalno’ izabrana vlast uz prevare, krađe glasova, manipulacije i zloupotrebu vlasti.