Potpuno izbezumljeni roditelji upadaju na čas vičući: „Kako se usuđujete da Marku date jedinicu?!”
Marko se samo zlobno smeška, ostali učenici se krišom kikoću, direktor ulazi jer je čuo buku do svoje kancelarije.
Dobro, možda je ovaj scenario malo preteran i nije baš realan, ali svaki učitelj je bar jednom na svojoj koži osetio gnev roditelja nezadovoljnog ocenom koje je dobilo njegovo dete. Bliži se kraj godine i te scene postaju sve češće. Da biste za sledeću nezgodnu situaciju bili spremni i, možda, pretvorili nepriliku u dobru priliku za sve – roditelje, dete, i sebe – donosimo vam nekoliko korisnih saveta.
U svakom poslu, pa i u našem, uspeh zavisi od toga da li ćete umeti da čitav sukob preokrenete u rešavanje problema umesto u produbljivanje konfrontacije. Naravno, to nije moguće baš uvek. Ponekad roditelji, opterećeni potpuno drugim problemima – na poslu, u porodici, taj bes iskaljuju na učiteljima. To su situacije u kojima vi ne možete ništa, a najbolje što možete da uradite (za sebe i za njihovo dete) jeste da pokušate da ostanete smireni i da ni po koju cenu ne padate u vatru.
Ali, evo nekoliko tehnika koje mogu pomoći u drugim situacijama.
1. Pre početka sastanka s roditeljima, ako je moguće, uradite sledeće:
Dokumentujte probleme u ponašanju deteta kao i vašu konverzaciju s deteto na tu temu.
Tako ćete imati sasvim preciznu evidenciju šta se tačno dešavalo i neće se desiti da neki detalj zaboravite ili da vam roditelj postavi pitanje na koje nemate odgovor. Osim toga, ako želite da uverite roditelje da treba da se više pozabave pregledanjem domaćih zadataka i kontrolisanjem da li ih je dete uradilo, nije loše i da baratate nekim brojkama o tome koliko je puta dete došlo na čas bez domaćeg.
Pošto je jasno da, kad nastanu problemi u školi, dete u najmanju ruku prećutkuje šta se dešava (da nije uradilo domaći, da je dobilo lošu ocenu…), a neki roditelji, nesvesni situacije, odmah polaze od toga da je krivica kod učitelja, a ne deteta. Zato je dobro imati evidenciju i dati je roditeljima na uvid. To je neka vrsta dokaza da govorite istinu i možda ćete uspeti da im „otvorite oči“.
NIKAD ne razgovarajte s roditeljima ako ste besni.
Ako vas je postupak deteta razljutio, verovatno ćete imati potrebu da roditeljima uputite poziv ili poruku. Strpite se, sačekajte da bes prođe (ne više od 24 sata), pa onda reagujte. Sigurno će reakcija biti primerenija.
Fokusirajte se i na dobre stvari.
Ovo je možda i najteži deo, ako je dete previše nemirno ili ako su roditelji došli spremni za sukob. Ali pokušajte. To je možda i najbolji način. Posebno ako želite da iznesete konkretan problem – u takvim situacijama može pomoći tzv. „sendvič“ tehnika. Loše informacije upakujte u sendvič, najprostije rečeno. Dakle, pokušajte da razgovor započnete pozitivnim stvarim, da zatim iznesete problem, pa ponovo nešto pozitivno o detetu. Na taj način ćete smiriti roditelje, kojima će postati jasno da učiteljica nema razloga da mrzi njihovo dete.
Dakle, ne dozvolite da vam roditelji i pokušaj da se odbranite od njihovih napada budu u fokusu. Vaš cilj mora da bude okrenut ka detetu i koracima koje treba preduzeti da bi se situacija popravila.
2. Na sastanku s roditeljima:
Pozitivan ton i dobra informacija na početku.
Dakle, kao što smo rekli, „sendvič“ tehnika:
„Tamara je odlična u ________.“
Ako je u pitanju roditeljski sastanak koji nije u četiri oka, već su tu i drugi roditelji, onda mnogi od njih umeju da postanu defanzivni. Često zbog toga što su, možda, uplašeni od nekih loših vesti o njihovom detetu, pred tolikom publikom. Zato vi morate nastupiti drugačije i jasno im dati do znanja da je vaš posao da njihovom detetu pomognete da bude uspešno.
Ne predlažite odmah svoje rešenje problema.
Ako izložite neki unapred pripremljen plan, velike su šanse da će prva reakcija biti: „sve smo mi to već pokušali kod kuće.“ Umesto toga, zatražite od roditelja da vam kažu šta su sve uradili u pokušaju da reše problem i kakvi su bili rezultati. Mnogi roditeljski sastanci završe se bez uspeha baš zato što je učitelj bio brzoplet.
Koristite aktivno slušanje.
„Koliko sam razumela, rekli ste da ______. Da li je to tačno?“ Ova tehnika će pokazati roditeljima da vi pažljivo slušate ono što vam govore. To je tehnika koja je inače korisna kada komunicirate s nekim ko je ljut. Ljudi, kada su besni, često su do pola u pravu, a od pola su u krivu. Ali, ako primete da ih oažljivo slušate i uvažavate njihove reči, gotovo sigurno da će se smiriti i spustiti loptu.
Problem opišite na bihevioralan način, bez osuđujućeg tona.
„Marko ne radi domaće zadatke.“
„Tamara ometa drugaricu iz klupe. Raspravlja se sa mnom i ne želi da poštuje pravila.“
Nikako ne uvodite đaka dok s roditeljem ne budete na istoj strani.
Ako je roditelj uznemiren, to bi trebalo da izgladite rre nego što uključite dete u komunikaciju. Dete mora videti da se učitelj i roditelj slažu i razumeju.
Usaglasite tačne korake koje ćete roditelji i vi preduzeti.
Pronađite dva ili tri praktična koraka koje će svako od vas preduzeti. Recimo, ako su problem domaći zadaci i to da dete ne želi da ih radi, dogovorite se da koristite neki kanal komunikacije koji će omogućiti da roditelji prate koje zadatke je dete dobilo i da li ih je uradilo. To bi mogao biti sajt škole, ako ga imate, ili FB grupa koju ste formirali i na njoj okupili roditelje. Dovoljno je da napišete jednom dnevno šta je domaći zadatak da bi oni mogli da prate urađeno.
3. Nakon sastanka:
Pratite razvoj situacije.
Dogovorite se da se ponovo sastanete ili bar čujete, za nekoliko nedelja. Ne čekajte da prođe tromesečje da biste shvatili da plan baš i ne funkcioniše kako ste očekivali.