Ne može se izbrojati koliko smo puta pisali o značaju ranog razvoja kod dece. Profesor Vladeta Jerotić u gotovo svakom svom predavanju na temu dečjeg razvoja govori upravo o tome kako je dete do treće godine kao sunđer. Dr Ranko Rajović objašnjava da se sinapse, veze između neurona u mozgu najsnažnije razvijaju upravo u prvim godinama života. Kaže da treba pustiti decu da skaču, da trče, da se vrte u krug. I to sve možemo kad dete dovoljno poraste. Ali, prve tri godine života počinju od dana rođenja, ne od trenutka kad dete nauči da trči.
Šta, onda, roditelj može da uradi da bi podstakao razvoj inteligencije i zdravih emocija kod svoje bebe ili malog deteta? Čuveni dečji psihijatar Stenli Grinspen razvio je mapu dečjeg razvoja koja je prihvaćena od strane Američke akademije pedijatara kao vodič za pedijatre koji procenjuju sposobnosti male dece. Ta mapa se bazira na šest ključnih iskustava koja podstiču razvoj inteligencije i emocija kod beba i male dece i rezultat je 25 godina istraživanja.
Po završetku istraživanja, Stenli Grispen je napisao knjigu „Razvoj zdravog uma” u kojoj je izdvojio šest ključnih iskustava za razvoj inteligencije i emocija i podelio ih prema uzrastu dece. U toj knjizi je do najsitnijih detalja mladim mamama objašnjeno šta njihove bebe od dva, pet, devet… meseci doživljavaju, šta mame mogu da urade da im pomognu da se zdravo razvijaju, koje su to igre, pokreti, načini komunikacije. Objašnjeno je i šta u kom uzrastu mogu da očekuju od deteta, kako se bebe osećaju, kojim izrazima lica iskazuju koje emocije…
Mi ćemo ovde, sasvim kratko, predstaviti tih šest iskustava, a mladim majkama preporučujemo da nabave ovu knjigu jer će im biti nezamenljiv pomoćnik u koji će moći da virnu uvek kada imaju nedoumicu koja se tiče razvoja njihovih mališana.
1. Postizanje smirenosti, pažnje i zainteresovanosti za svet (0-2 meseca)
Na ovom, prvom stadijumu razvoja, koji traje prvih dva do tri meseca, zadatak roditelja je da pomogne detetu da počne da uči i da bude smireno, da nauči da mu pruži osećaj sigurnosti i da ga zainteresuje za svet koji ga okružuje. Da, već u tom uzrastu, roditelj može mnogo uraditi, samo posmatrajući dete i prateći njegove reakcije na svet oko sebe.
2. Zaljubljivanje (3-6 meseci)
Zadatak roditelja u ovom periodu je da podstiče prijatne osećaje, lepe emocije između sebe i bebe. Setite se, postoje mnogi načini zaljubljivanja, a jedino je važno da prisnost koju delite postupno raste. Imate mnogo vremena da učvrstite ljubavni odnos sa bebom, samo je važno da budete emocionalno angažovani. U ovom periodu naročito.
3. Početak dvosmerne komunikacije (6-12 meseci)
Mnogo pre nego što bude mogla da izgovori svoju prvu reč, beba će vam slati bezbrojne poruke o svojim osećanjima, željama, mislima. Vaš zadatak je da naučite da ih čitate. Izrazi lica, radnje, zvukovi koje proizvodi – sve su to njeni načini komunikacije s vama. Knjiga „Razvoj zdravog uma” je možda najkorisnija baš u ovom delu, gde roditeljima pomaže da svojim gestovima ohrabre tu vrstu „ti to možeš” duha kod svoje bebe.
4. Rešavanje problema i stvaranje osećaja za sebe (12-18 meseci)
Dete sada već počinje da shvata kako svet funkcioniše. U ovom uzrastu bi trebalo da može da vas uzme za ruku i odvede do, recimo, police sa igračkama i pokaže prstom na neku koju želi. To je njegov prvi pokušaj socijalnog rešavanja problema. Kada mu na to klimnete glavom ono će vas kretnjama pozivati sve dok ga ne podignete u naručje kako bi sam dohvatio igračku. Vaše dete naučilo je da se problemi rešavaju u mnogo povezanih koraka. Nijedna šarena svetleća igračka ne može da nauči vaše dete društvenim lekcijama onako kako to možete vi za vreme zajedničke igre i uključenosti u dijalog. Šta možete da očekujete i kako da reagujete kako bi vaše dete obrazac rešavanja problema usvojilo ranije, objašnjava Stenli Grinspen u „Razvoju zdravog uma”
5. Otkrivanje sveta ideja (do 2,5 godine)
Ova faza nosi toliko novog da se ne može predstaviti u par rečenica. Mališan otkriva čitav novi svet! Umesto da vas odvede do ormarića i pokaže prstom, sada već ume da kaže – mama, igračka. Kako dete uči u ovom periodu, kako povezuje, stvara asocijacije, razvija kreativnost i, što je najvažnije, koje su to igre koje možete zajedno da igrate da bi se emotivno i intelektualno dete razvijalo u skladu sa svojim mogućnostima, do detalja je opisano u knjizi.
6. Stvaranje mostova između ideja (do 3 godine)
Ovde nastaju prvi problemi, sukobi, rasprave, period kada roditelji često ne mogu ili ne umeju da se nose. Možda ključni period detetovog razvoja. Svi oni problemi sa kojima se roditelji suočavaju – privikavanje na kolektiv, besno ponašanje, agresivnost, kazne i nagrade, detaljno su opisani u knjizi, zajedno sa objašnjenjima kako reagovati i koja su to ponašanja normalna, a koja ipak treba da vas brinu.
Ne, ovo nije period kada dete treba da uči slova i brojeve. Ima jedna odlična priča o bračnom paru advokata koji je svom četvorogodišnjem detetu na njegove želje gotovo uvek odgovarao sa „Navedi mi tri razloga zašto bi to trebalo da dobiješ?” (čokoladu, novu igračku, još pola sata igre pre odlaska u krevet…). Ako dete navede tri dovoljno dobra razloga, želja će biti ispunjena. Razvijanje logike je mnogo važnije od pukog učenja slova i brojeva i o tome se u ovom poglavlju knjige govori.
Na kraju, nalazi se grafikon razvoja deteta koji roditelj može samostalno popunjavati i videti kojim tempom mališan napreduje u odnosu na neki prosek. Evo kako on izgleda:
Ipak, neka vam grafikon bude samo orijentacija, a knjigu preporučujemo da nabavite pre svega zbog bezbroj sjajnih ideja i saveta za kvalitetno provedeno zajedničko vreme sa vašim mališanom!