Ваше дете неће да престане да скаче с кревета на под или да оставља јакну на поду иако сасвим лепо уме само да је окачи на чивилук. Звучи познато? Е па, изненадићете се кад чујете да ваше дете због тога заправо није ни безобразно ни неваљало.
Да појаснимо. Ружно понашање код деце често је последица различитих фактора – од тога да је то понашање део физичког и менталног сазревања до тога како ви реагујете у одређеним ситуацијама.
Noel Janis-Norton, чувена британска списатељица која је, у издању Креативног центра, објавила књигу Мирније, лакше, срећније родитељство и која има богату педагошку каријеру, издваја нека од дечјих понашања због којих ми верујемо да су нам деца неваљала, а она то заправо нису.
Одбијају да ураде оно што од њих тражимо
Оно што заправо узрокује овакво понашање најчешће је: умор.
Ако вам се дете генерално понаша неваљало, одбија да послуша, не жели да седне да руча, узрок може бити једноставно – умор.
Ноел каже: ‘Један од главних узрока лошег понашања код деце је заправо то што су уморни, односно што имају хронични недостатак сна. Препоручујем да, у које год време ваше дете иде на спавање, почнете да га стављате пола сата раније. Врло често то може направити огромну разлику. На тај начин ћете побољшати дететову жељу да сарађује, његову самосталност која подразумева да се сами сете правила која су успостављена и да буду вољни да их следе, а да не мора сваки пут да им се наглашава.’
‘То ће побољшати и везу између браће и сестара – много је више сукоба и свађа код деце која не спавају довољно.’
Ружно се понашају да би привукли вашу пажњу
Оно што заправо узрокује овакво понашање јесте: нисте приметили лепо понашање.
Када имате оброке које треба припремити, посао, веш, помоћ око домаћих задатака, лако ћете пропустити да приметите кад дете уради нешто добро.
Ноел каже: ‘Родитељи су врло заузети и чак и у домовима у којима има пуно љубави, деца ће пуно лакше доћи до родитељске пажње ако се понашају ружно. Кад је дете добро, то родитељу даје могућност да пошаље још неки мејл или укључи веш машину. Када дете прави проблем, родитељ онда пажњу мора да усмери на то. Једно од решења је да приметити и поменете сваки пут када дете уради нешто добро, користећи описну похвалу.
Зато, уместо да кажете ‘браво’ или ‘сјајно’покушајте да приметите и поменете баш оно што је дете урадило како треба или шта није урадило лоше. Рецимо, можете рећи ‘ти и твој брат седите и читате књиге заједно и нико ником не отима.’
Свако дете жели родитељску пажњу и одобравање. Ако не добију позитивну пажњу, потражиће негативну.
Понаша се ружно с вама, али не и са вашим партнером
Оно што заправо узрокује овакво понашање: ви и ваш партнер не постављате иста правила понашања детету.
Ноел каже: ‘Родитељи морају играти у истом тиму. Били бисте изненађени да знате колико често родитељи имају другачија гледишта и не труде се да их ускладе већ свако од њих поставља детету различите стандарде понашања. За дете, ово је збуњујуће. Али дете неће рећи ви ме збуњујете, већ ће се уместо тога, узнемирено јер не зна шта је дозвољено а шта није, понашати ружно.’
4. Не раде једноставне ствари, попут прања зуба
Оно што заправо узрокује овакво понашање је: дете не може да се сети тога што треба да уради.
Показали сте детету како се перу зуби, где треба да оставља ципеле након изувања и где да оставља јакну. Зато се и нервирате кад не ради ништа од овога.
Али, пре него што претпоставите да имате непослушно, безобразно дете, Ноел каже: ‘Родитељи верују да, једном кад дете уме да уради нешто, то треба и да ради. Исто сам и сама мислила кад сам имала малу децу. Али онда сам схватила да је то што они сад нешто умеју да ураде само први корак. Као што морате научити дете како се нешто обавља, морате га исто тако и тренирати. На тај начин дете стиче навику да нешто ради редовно. То се не дешава преко ноћи.’
5. Испади беса средином јутра или поподнева
Оно што заправо узрокује овакво понашање је: глад.
Ако ваше дете мења понашање на горе негде око 10 ујутру или 4 сата поподне, узрок врло лако може бити глад.
Ноел каже: ‘Глад или низак ниво шећера у крви и те како могу утицати на понашање код деце. Већина деце би требало да једе на сваких три до пет сати и потребне су им здраве грицкалице (воће, обично и коштуњаво, домаћи колач исл)’
6. Тантруми
Оно што заправо узрокује тантруме: дете не зна како другачије да се избори са оним што осећа.
Ваше дете има тантрум (испад беса) јер не може да добије још један кекс или зато што сте оставили лопту на погрешном месту. Није то понашање увек ствар њиховог избора.
Ноел каже: ‘Ваше дете често није у стању да заустави сопствени испад беса јер развојно није довољно зрело да вам речима каже како се осећа. Можда чак и зна речи али не уме да препозна осећање. Често чујем родитеље који својој деци говоре: користи реци, кажи ми шта ти је, немој само да плачеш, кажи! То је лако рећи, али деца некад то једноставно не умеју. Не умеју да вам кажу да су узнемирени јер се нисте играли с њима као што сте обећали или зато што сте им прочитали само једну књигу уместо две.
Стратегија која у оваквим ситуацијама помаже је рефлективно слушање. Родитељ треба да покуша да замисли како се дете осећа, па да проба да погоди и помогне детету да то изрази речима. Јеси ли љут зато што си желео још један цртани филм?
Можда нећете погодити, ипак не можете да читате мисли, али велика је ствар за дете и ако примети да макар покушавате да га разумете.’
Приредила: А. Цвјетић