Vrtoglav razvoj veštačke inteligencije izazvao je vrlo različite reakcije, od oduševljenja do apsolutne prestravljenosti. Dok jedni veruju da je VI baš ono što smo čekali da bi nam život bio lepši i lakši, drugi se plaše ne tako verovatnog scenarija – da će se veštačka inteligencija oteti kontroli i preuzeti vlast nad čovečanstvom.
Negde u sredini su oni kojima se to baš sve i ne dopada mnogo, jer na neki način gasi našu prirodnu potrebu da stvaramo i saznajemo. Zašto bismo, kad kompjuter sve radi umesto nas? Istražuje, piše sastave, rešava zadatke, prepričava lektire. A dovoljno je samo postaviti mu pitanje.
Za one koji ne znaju, VI je zapravo jedan veliki pretraživač koji kada mu postavite pitanje pretražuje internet u potrazi za najboljim i najtačnijim odgovorima. Različiti modeli trenirani su za različite stvari, pa su tako (poput ljudi) neki bolji u pružanju servisnih informacija, drugi u rešavanju matematičkih zadataka, treći u kreativnom pisanju.
Ono što se sada nameće kao dilema jeste da li je veštačkoj inteligenciji mesto u školama?
Zanimljivo je što i na tom polju postoje dve struje.
Na jednoj strani imamo slučaj Kine koja je, u periodu prijemnih ispita za upis na fakultete koji su trajali od 7. do 10. juna – ugasila alate veštačke inteligencije kako bi sprečila kandidate da varaju.
Naime, velike tehnološke kompanije, kao što su Alibaba, ByteDance, Tencent i Moonshot privremeno su ugasili određene četbot funkcije koje bi mogle pomoći đacima da varaju na ispitima. Ovo je uticalo na oko 13,3 miliona kandidata koji su se utrkivali za ograničen broj mesta na fakultetima.
Osim toga, vlasti su (naravno) zabranile unošenje telefona i laptopova u prostorije u kojima se održavaju ispiti, a ujedno su uposlili i sisteme veštačke inteligencije za praćenje sumnjivih ponašanja tokom ispita, poput šaputanja, sumnjivih pogleda.
Druge mere uključile su i biometrijsku identifikaciju i blokatore radio signala.
S druge strane, imamo gotovo neverovatu priču Dena Matrela. On je autor knjige u izdanju Wall Street Jurnal-a, neverovatno uspešan preduzetnik koji je osnovao, podigao i prodao tri velike tehnološke kompanije. Pored toga, uložio je u više od 50 startapa, među kojima i Intercom, Udemy i Unbounce. U Kanadi je 2012. proglašen za ”top investitora”, a 2016. je osnovao SaaS Academy, najveću kompaniju na svetu koja se bavi obukama iz oblasti softvera kao usluge.
Den je, inače, sa 12 godina izbačen iz kuće. Bio je beskućnik i prošao sve ono što prođu takva deca. Drogu, alkohol, zatvor. Kad se prvi put probudio u zatvoru, zapitao se kako će njegov život izgledati. Otišao je na odvikavanje i tamo pronašao knjigu o programiranju. I tu je počeo njegov uspon. Danas je uspešan preduzetnik, atleta, filantrop, suprug i otac dva dečaka.
I sad se pitate, kakve sve to veze ima sa veštačkom inteligencijom?
Na jednom od njegovih predavanja jedan dečak postavio mu je pitanje: ”Da li bi škole trebalo da dopuste deci da koriste veštačku inteligenciju?”
Njegov odgovor postao je viralan i promenio pogleda na VI.
”Mislim da je neverovatno neodgovorno od škola da vam ne dopuste da koristite VI. Ljudi brkaju pamćenje činjenica sa obrazovanjem. Obrazovanje je kreativno mišljenje. Obrazovanje je rešavanje problema. A problem je u tome što mnogi misle da, ako vam ne dozvole da koristite veštačku inteligenciju, to znači da su vas naterali da uradite sami posao koji treba da uradite. Ali šta zapravo UČITE? Jer čim izađete iz škole u stvarni svet u kom živim ja i većina odraslih, brzo ćete shvatiti da u TOM svetu, ako ne koristite veštačku inteligenciju, brzo će doći vreme u kom nećete moći da pronađete posao. Neće vama veštačka inteligencija uzeti posao. Uzeće vam neko ko je učio kako se ona koristi.” – kazao je Den Martel.
Šta mislite, da li je veštačkoj inteligenciji mesto u školama?