Вртоглав развој вештачке интелигенције изазвао је врло различите реакције, од одушевљења до апсолутне престрављености. Док једни верују да је ВИ баш оно што смо чекали да би нам живот био лепши и лакши, други се плаше не тако вероватног сценарија – да ће се вештачка интелигенција отети контроли и преузети власт над човечанством.
Негде у средини су они којима се то баш све и не допада много, јер на неки начин гаси нашу природну потребу да стварамо и сазнајемо. Зашто бисмо, кад компјутер све ради уместо нас? Истражује, пише саставе, решава задатке, препричава лектире. А довољно је само поставити му питање.
За оне који не знају, ВИ је заправо један велики претраживач који када му поставите питање претражује интернет у потрази за најбољим и најтачнијим одговорима. Различити модели тренирани су за различите ствари, па су тако (попут људи) неки бољи у пружању сервисних информација, други у решавању математичких задатака, трећи у креативном писању.
Оно што се сада намеће као дилема јесте да ли је вештачкој интелигенцији место у школама?
Занимљиво је што и на том пољу постоје две струје.
На једној страни имамо случај Кине која је, у периоду пријемних испита за упис на факултете који су трајали од 7. до 10. јуна – угасила алате вештачке интелигенције како би спречила кандидате да варају.
Наиме, велике технолошке компаније, као што су Alibaba, ByteDance, Tencent и Moonshot привремено су угасили одређене четбот функције које би могле помоћи ђацима да варају на испитима. Ово је утицало на око 13,3 милиона кандидата који су се утркивали за ограничен број места на факултетима.
Осим тога, власти су (наравно) забраниле уношење телефона и лаптопова у просторије у којима се одржавају испити, а уједно су упослили и системе вештачке интелигенције за праћење сумњивих понашања током испита, попут шапутања, сумњивих погледа.
Друге мере укључиле су и биометријску идентификацију и блокаторе радио сигнала.
С друге стране, имамо готово неверовату причу Дена Матрела. Он је аутор књиге у издању Wall Street Jurnal-a, невероватно успешан предузетник који је основао, подигао и продао три велике технолошке компаније. Поред тога, уложио је у више од 50 стартапа, међу којима и Intercom, Udemy и Unbounce. У Канади је 2012. проглашен за ”топ инвеститора”, а 2016. је основао SaaS Academy, највећу компанију на свету која се бави обукама из области софтвера као услуге.
Ден је, иначе, са 12 година избачен из куће. Био је бескућник и прошао све оно што прођу таква деца. Дрогу, алкохол, затвор. Кад се први пут пробудио у затвору, запитао се како ће његов живот изгледати. Отишао је на одвикавање и тамо пронашао књигу о програмирању. И ту је почео његов успон. Данас је успешан предузетник, атлета, филантроп, супруг и отац два дечака.
И сад се питате, какве све то везе има са вештачком интелигенцијом?
На једном од његових предавања један дечак поставио му је питање: ”Да ли би школе требало да допусте деци да користе вештачку интелигенцију?”
Његов одговор постао је виралан и променио погледа на ВИ.
”Мислим да је невероватно неодговорно од школа да вам не допусте да користите ВИ. Људи бркају памћење чињеница са образовањем. Образовање је креативно мишљење. Образовање је решавање проблема. А проблем је у томе што многи мисле да, ако вам не дозволе да користите вештачку интелигенцију, то значи да су вас натерали да урадите сами посао који треба да урадите. Али шта заправо УЧИТЕ? Јер чим изађете из школе у стварни свет у ком живим ја и већина одраслих, брзо ћете схватити да у ТОМ свету, ако не користите вештачку интелигенцију, брзо ће доћи време у ком нећете моћи да пронађете посао. Неће вама вештачка интелигенција узети посао. Узеће вам неко ко је учио како се она користи.” – казао је Ден Мартел.
Шта мислите, да ли је вештачкој интелигенцији место у школама?