Slušajte svoju decu, pažljivo. Ne u žurbi, ne usput…
Ne dozvolite da vidite njihovu vrednost, tek kad ih neko drugi pohvali.
Vi prvi treba da vidite šta se krije u njima, pa tek onda drugi…
Ne govorite im da je nešto o čemu maštaju, pričaju sa oduševljenjem nemoguće.
Dajte im podstrek, dajte im podršku, pa kako bude…
Ne govorite da nešto ne mogu, ne secite im krila tako što ćete
to što oni žele smatrati za budalaštinu.
Učestujte u njihovim snovima, u njihovim izmišljenim slikama,
Ne odlazite iz tog njihovog kruga, budite uvek tu, stegnite ih za ruku
I govorite da oni to mogu. Bez obzira šta je to,
Pustite ih da se bore za to svoje, govorite im da se bore,
ako se nekad rastuže, jer se umore od borbe.
Pustite ih da budu šta žele, nemojte da imate za njih već
spremljene snove, vaše snove, koje vi niste ostvarili.
Ne namećite im nešto, da bi ih ljudi drugačije gledali.
Ne dozvolite da problemi na poslu, u životu uopšteno
Učine da ih na trenutak ostavite, da ih ne primećujete, da
Ne delite samo njihovu sreću, onako kako oni očekuju, već delite
i njihovu tugu, onako kako oni očekuju…
Uvek imajte vremena za svoju decu, uvek se ponašajte
kao njihov oslonac, i dajte im to do znanja…
Neka uvek osete da ste tu, da ste prisutni, da ste im odani,
da ništa nije važnije od njih.
Ne gurajte ih na stranu suprotnu od one koju oni žele,
pustite ih da slobodno odlučuju,
a u starosti ćete videti rezultat svega toga.
Slušajte ih, slušajte pažljivo… Jer to je najlepša muzika koju možete čuti.
Autor: Jelena Šestović