Snežana Marković: Nastavnik koji piše nepotrebnu adminsitraciju je sam za to odgovoran

novembar 22, 2015

Komentar na tekst Nikad više kontrole, nikad više seminara, a nikad gora situacija
Kolega, vaš tekst više govori o onima koji su promašili profesiju nego o nastavnicima koji taj posao rade kvalitetno i časno. Pokušaću da objasnim, deo po deo odgovarajući na “izazove” iz vašeg pomalo gnevnog teksta. Gnev je opravdan ali, čini mi se, pogrešno usmeren.
Admnistracija ne treba da bude sama sebi svrha već da nam pomogne da kvalitetnije uradimo svoj posao. Ono što realno niko nikada neće pročitati i nikome nikada neće trebati, i ne treba da se piše! Inkluzija se ne radi papirima, borba protiv nasilja se ne radi papirima, a dokumentovati ne znači pisati eseje o svakom našem koraku! Napisati samo ono što je važno da bude dokumentovano i ne bude zaboravljeno. Kao dokaz i putokaz. Kratko i suštinski.
Nastavnik koji piše nepotrebnu adminsitraciju je sam za to odgovoran. Niko nema pravo da ikoga natera da piše nešto što nije propisano nekim aktom. Ne pišem ovo kao parolu. Provela sam 23 godine u učinoici i uvek mi je bio prioritet rad sa učenicima i rad na sebi. I pored uspeha i nagrada uvek sam bila “na tapetu” (tj. na spiskovima “opomene” na oglasnoj tabli) zbog toga što nisam pisala onako kako je neko zamislio i nadogradio propise po sopstvenom nahođenju. Ono što je vremenom, u proteklih desetak godina naraslo kao zahtev za adminsitracijom svakako nije dobro i protiv toga se sada i borimo! Ne može se ne zapisati uopšte ono što je neophodno, ali kratko i na smislen način svakako može i treba.
Imate tokom nedelje 40 sati od kojih provedete na samim časovima 20*45’=900’=15 sati. Da ne širim priču, računica je ovde sasvim jasna koliko nam je još sati nedeljno ostalo… Nema toliko teksta u školi koji bi se pisao 25 sati nedeljno, tj ako neko zaista toliko provede u pisanju onda debelo nije razumeo ni propise ni svoj posao. Neka 5 sati ode na odmore (mada zakon kaže pola sata dnevno), ostaje vam još 20 sati. To je više nego dovoljno da se pripremite za čas, jednom mesečno isplanirate šta ćete raditi na časovima tog meseca i ako ste odeljenjski starešina da uradite redovne nedeljne statistike izostajanja i ostalog što ide uz tu dužnost, ali i da veći deo tog vremena ipak posvetite učenicima izvan onih 45′.Ne verujem da baš svakog dana provedete u školi pišući administraciju 4 sata… Toliko se ostaje samo par dana pred veća i kraj polugođa i to često da bi se nadoknadilo ono što se nije radilo redovno. Taj “prekovremeni” rad inače kompenzuejmo tako što smo u školi manje tokom mirnijeg dela nastavne godine, kao i za vreme dok su učenici na raspustu.
A sad idem redom da vam odgovorim na ostala pitanja ili postavim potpitanje tamo gde ne razumem krtiku (ne kažem da nije opravdana, ali želim da popravimo što se popraviti može).
Portfolio za početak napišete na jednoj strani (ne treba vam više od sat vremena godišnje), osnovno, npr. početkom jula ili krajem avgusta kad nemate časove već imate 8 sati dnevno za sve ostalo (admisntraciju, pripremu kabineta, planiranja i dogovaranja sa kolegama), a kasnije samo dopisujete kad uradite nešto, dobijete nagradu, napravite ugledni čas. Dopišete u njega jednu rečenicu i to je to. Dokazi u vidu sertifikata su već u vašem dosijeu u pravnoj službi. Nema osnova da neko zahteva da fotokipiratei detaljno opisujete sve što ste ikada uradili da bi napunili kartonsku fasciklu. To s pravom možete da odbijete.
“Evidencija standarda” – ne znam šta je to i ko to od vas traži i sa kojim obrazloženjem? A poštovanje standarda je nešto što apsolutno svaka struka zahteva. Da li bi pristali da vas leči lekar koji ne poštuje standarde? Sa li bi ste kupili hranu koja nije pripremljena u skladu sa standardima?
Nastavnik koji misli da svoje radno mesto treba da spasi papirima a ne radom sa učenicima bez tog radnog mesta i treba da ostane i ustupi ga onima koji će se organizovati tako da više rade sa učenicima a manje pišu. Ali moraju da zapišu toliko da bi dokumentovali taj svoj rad. U svakoj struci, bez izuzetka, zaposleni je odgovoran da na neki način evidentira i svom pretpostavljenom dokumentuje šta je uradio.
Škola će biti bez (ili bar sa manje) nasilja ne ako pišete izmišljene izveštaje nego ako ste za vreme odmora sa učenicma u dvorištu, ako ih angažujete na nekom društveno-korisnim radu u školi, pravilno rasporedite zaduženja onima koji imaju višak energije, razgovarate kada uočite da im je to potrebno, ako nastavnici fizičkog redovno drže svoje sekcije i adektavno sportski angažuju svako dete prema njegovim mogućnostima, sklonostima i razvojnim potrebama.
Više seminara? Do sad je bilo 120 sati za 5 godina, tj 24 sata godišnje, odnosno 3 dana stručnog usavršavanja u struci koja zahteva da pratite razvoj i nauke i obrazovnih tehnologija, u struci koja propagira deci učenje i usavršavanje. Tri dana uložite da bi bili bolji u svom poslu preostalih trista i nešto. Nije tako mnogo. I pre 30 i 40 godina provodili su nastavnici svakog januara po nekoliko dana u Beogradu na seminaru. Sad je lakše, dođu nastavniku seminari u sopstveni grad, školu, ima ih na internetu, ne mora da ide na taj jedan koji je za sve isti već ima slobodu da izabere od onih više stotina iz kataloga baš onaj koji mu treba da bi razvijao sebe tamo gde je uočio da mu nedostaju kompetencije. Teško da je neko od nas toliko savršen da baš ništa novo ne mora da nauči.
E sasvim se slažem da ne treba niko da bude uplašeni miš i da piše ono što nije ni propisano ni potrebno. Na žalost, često sam svedok, kroz pritužbe nastavnika, da su zatrpani pisanjem nečega što zaista ni jedan propis niti zdrava logika ne zahtevaju. Da im se traži prepisivanje koječega, insitiranje na papirima umesto elektronskih zapisa, da se traži opširno pisanje nečega što je teže posle i pročitati i razumeti umesto sjezgrene efikasne evidencije.
Sistem ne zahteva gomilu papira na prvom mestu, ti papiri upravo i govore o tome da su na prvom mestu učenici i njihova dobrobit, funkcionalno znanje a ne administriranje. Papiri samo treba da isprate taj rad. Diskretno i kvalitetno, a ne opširno. Ko to radi drugačije (ili od drugih zahteva drugačije) promašio je profesiju.
 
Snežana Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na "Snežana Marković: Nastavnik koji piše nepotrebnu adminsitraciju je sam za to odgovoran

  1. Dragana kaže:

    Ovo mi je pomoglo- “Provela sam 23 godine u učinoici i uvek mi je bio prioritet rad sa učenicima i rad na sebi. I pored uspeha i nagrada uvek sam bila “na tapetu” (tj. na spiskovima “opomene” na oglasnoj tabli) zbog toga što nisam pisala onako kako je neko zamislio i nadogradio propise po sopstvenom nahođenju.” samo trba se nositi sa tim pritiskom…sa pojavom da što više radiš i postižeš rezultate sa učenicima sve ti više traže “dlaku u jajetu”….osećam da pokušavaju da ti pokažu kako ništa ne zaslužuješ jer nikad nisi dovoljno dobar. NASTAVIĆU DA RADIM NA SEBI ZBOG SEBE A TO SVAKAKO OSEĆAJU UČENICI I STVARA SE OSEĆAJ SAMOZADOVOLJSTVA….

  2. Olga Jovančićević kaže:

    Bravo!!!!

  3. Eva kaže:

    Tokom ove racunice zaboravilo se na pripremu i pregledanje testova. Zatim, nastavnik sa pauzama moze d bude i 7 a ne 5 sati u skoli. Pauzu moze da iskoristi za pripremu samo ako je dao celu svoju platu za laptop. Jos jedna nebuloza: Da bi nastavnik predao planove treba da ima sve pripreme za taj mesec unapred odradjene, da bi upisao oblike, metode sredstva. Ko voli da radi po tempu ucenika, trenutnoj inspiraciji itd. moze u hodu da menja te pripreme, a u narednom planu pise razlofe za ostupanja od plana. A najvise mi smeta sto druge profesije nemaju portfolio. Nemojte samo uarati na emocije da je nasa profesija uzvisena, nisu ni druge manje vredne.

  4. jellena kaže:

    Neko ko je radio 23 godine u ucionici i pise ovako nesto, izgleda da nije bas u potpunosti obavljao svoj posao. Pored 15h casova i eto tih 5h za odmor, ja kao odeljenski staresina imam jos 2h i 15min koje treba da provedem sa ucenicima i njihovim roditeljima a na to dodajte jos min 1h koji mi sluzi sa sve ostale poslove odeljenskog staresine. Predajem 6 razlicitih predmeta i od toga samo jedan koji nema graficke radove i vezbe, a to znaci oko 120 radova nedeljno ja pregledam, a to je posao od min 5h. Napisati samo planove za 6 razlicitih predmeta je strasno veliki posao, a zamislite jos i pripreme za sve njih koje treba da budu na odredjeni nacin, a pritom meni takve nemaju nikakvu upotrebu. Ja spremam zadatke i crteze i ne vidim nikakvu potrebu da to bude u nekoj formi gde cu ja pisati sta je zadatak ili cilj casa kad to sama znam, ili pisati sta mi je uvodni deo i koliko on traje. To su gluposti. Svaki profesor koji obavlja svoj posao kako treba jako dobro zna kako da vodi cas i za to nije potrebna pisana priprema, samo je uzalud potrosen papir. Drugo, koleginica je skroz zaboravila da uracuna dopunsku i dodatnu nastavu, sekcije i sl. Pa kad dodam pregledanje kontrolnih i pismenih za koje ja licno spremam posebne zadatke za svako odeljenja, pa onda odeljenska i nastavnicka veca, a ja predajem u sve 4 godine pa moram na sve da idem. Ko posteno radi svoj posao, ali posteno prema ucenicima, tesko da mu ostane vremena da ga baci na neke beskorisne gluposti.

    1. Ija kaže:

      Plus dodatna, dopunska nastava, sekcije, rad u timovima strucnim i odeljenjskim većima, na sajtu skole, na manifestacijama…

  5. sanja kaže:

    ” Da li bi pristali da vas leči lekar koji ne poštuje standarde? Da li bi ste kupili hranu koja nije pripremljena u skladu sa standardima?”
    Ovde gore nešto nije po gramatičkim i pravopisnim standardima 🙂
    Što se tiče lekara koji ne poštuje standarde – naravno da bih htela kod takvog lekara! Lekar koji poštuje standarde zakazuje kontrolni pregled koji je nužno obaviti sledeće nedelje tek za nekoliko meseci – jer su kod nas takvi standardi.
    Lekar koji poštuje standarde gomilu lekova neće prepisati pacijentima, čak i ako zna da su im neophodni.
    Lekar koji poštuje standarde, na kraju, nikada neće doći do novih otkrića u medicini – do novih se otkrića dolazi rušenjem standarda.
    Standardi su stvar konvencije, u našem slučaju, određuje ih ministarstvo, i postoje neki od standarda koji su potpuno besmisleni, a s druge strane, ima postignuća koja bi trebalo da uđu u standarde, a nema ih tamo.

    1. Ija kaže:

      Da li BI pristali da vas leči lekar koji ne poštuje standarde? Sa li BI STE kupili hranu koja nije pripremljena u skladu sa standardima?
      Slazem se sa Sanjom.
      Žalosno!
      Predstavnik ministarstva prosvete sa 23 godine rada u nastavi.
      Niti zna gramatiku, niti dobro racuna radno vreme. Ne zna ni za dopunski, ni za dodatni rad, ni za sekcije, timove, strucna i druga veca…

  6. Goki kaže:

    Ja radim 29 godina i odgovorno tvrdim da se svake godine nesto novo trazi od nas. Vec 5 – 6 godina direktoru na kraju skolske godine treba da predamo izvestaj o tome sta smo radili tekuce skolske godine: broj odrzanih casova, dodatne, dopunske, slobodnih aktivnosti , timskih casova, integrativnih casova, broj sati seminara – gde je navedeno koji je seminar u pitanju i gde je odrzan i sl. Sada jos nesto novo: treba da se preda i polugodisnji izvestaj koje smo vezbe i koliko puta odrzali za onij 15 minuta u sklopu akcije “Pokrenimo nasu decu”. Nemam reci zaista….meni nedostaju casovi u redovnoj nastavi…moram da naucim prvake da citaju, pisu i racunaju….Ovo je zaglupnjavanje koje nam namece neko ko nikada nije usao u odeljenje !!! Sramota !!!!!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama