Spasavanje redova Prosvete

avgust 2, 2016
Piše Ljubinka Boba Nedić

I  Problemi koji se mogu rešiti odmah

  • Suštinski izmeniti školski kalendar i sadržaj školske godine – skratiti zimski i letnji raspust, a uvesti veći broj produženih vikenda i jednonedeljnih odmora. Dve nedelje pre kraja klasifikacionih perioda, uvesti ‘dane za učenje’.
  • Smanjiti broj nastavnih dana, u korist obaveznih izleta, poseta raznim institucijama i ustanovama, dana volontera, društveno – korisnog rada i sl., i to radnim danima, a ne vikendom. Ovim bi se ponovo ojačalavaspitna uloga škole, koja je trenutno oslabljena, a i te kako potrebna.
  • Uvesti obavezan sportski dan, na primer jednom mesečno, i to radnim danima. Planirati ove dane školskim kalendarom. Tim danima bi se održavala razna sportska takmičenja, masovni časovi plesa, borilačkih veština, korektivne gimnastike, joge, pilatesa i sl. Trenutno đaci (naročito srednjoškolke) nerado idu na časove fizičkog vaspitanja, i eskiviraju ih na sve moguće načine.
  • Ne ocenjivati uspeh škole po srednjoj oceni uspeha učenika, jer je to već dovelo do masovnog poklanjanja ocena. Umesto toga, uvesti najavljeno testiranje (ne više od desetak dana ranije) u poslednjem klasifikacionom periodu, svake godine. Testirati treba isključivo osnovne propisane sadržaje, jednoobraznim testovima za svaki obrazovni profil/smer i razred. U srednjim školama pri ocenjivanju uzeti u obzir i bodove učenika sa upisa, da bi pravedno bile ocenjene i škole koje su upisali učenici slabijeg uspeha.
  • U srednjim školama smanjiti kvotu neopravdanih izostanaka za izricanje vaspitno-disciplinskih mera. Trenutno stanje ohrabruje učenike na neodgovorno ponašanje, što za rezultat ima i slabiji uspeh u učenju i odnos prema obavezama.
  • Umesto ponavljanja razreda uvesti prevođenje u sledeći razred, uz obavezu da se do polugodišta poprave nedovoljne ocene. Ova mogućnost treba da se dozvoli po jednom u nižim i višim razredima osnovne škole, i jednom u srednjoj školi.
  • Uvesti krivičnu i materijalnu odgovornost roditelja za disciplinske prekršaje učenika, neopravdane izostanke, ali i nedolaske na roditeljske sastanke. (Možda uvesti praksu održavanja roditeljskih sastanaka subotom.)
  • Uvesti strogu zabranu popravljanja ocena zbog uspeha na sednicama nastavničkih veća. To ne sme biti osnov! Ukoliko učenik smatra da je nepravedno ocenjen,  ima mogućnost polaganja ispita pred komisijom.
  • Vratiti praksu da direktor škole mora imati nastavu u jednom odeljenju. Vreme je da se vrate u realnost, jer polako gube vezu sa njom, naročito ako nisu u prvom mandatu.
  • Uvesti obavezno bodovanje kao osnov davanja ocene, za sve predmete, i procente za svaku ocenu. Mislim da ovo treba precizno da propiše Ministarstvo, a ne da se odluka prepušta školama i stručnim većima. (Na primer: engleski jezik – ukupno 160 bodova godišnje, od toga 60 na pismenim zadacima, 40 na testovima i ostalim pismenim proverama, 20 na domaćim zadacima, 40 za rad na času. Za ocenu ‘odličan (5) od 85 do 100%, vrlodobar (4)’ od 70 do 84%, i tako dalje.) Sadašnji Pravilnik o ocenjivanju daje mogućnost da ga tumači ko kako hoće.
  • Ukoliko želite da redovno držimo dopunsku i dodatnu nastavu, sekcije i klubove, učenici srednje škole ne smeju imati više od 6 časova redovne nastave dnevno.
  • Suštinski redefinisati smisao školskih uprava. Obezbediti makar po jednog savetnika za svaki predmet. (Radim 20 godina i nikada za to vreme u Šumadijskom okrugu nije postojao savetnik za engleski jezik, a onoliko sam pitanja i potreba za savetima imala.)
  • Ne morate smanjiti obim papirologije kojom se današnji nastavnik bavi, ali joj makar proverite smisao. Čemu recimo služi Plan stručnog usavršavanja, ako znam da neću moći da idem na seminare koji me interesuju (iz finansijskih razloga)? Proverite i smisao postojanja raznih timova, oblasti provere kvaliteta i sl. One hiljade strana izveštaja bi se pametnije kao papir potrošile kada bi se dale nastavnicima za štampanje dodatnog nastavnog materijala.
  • Promeniti Pravilnik o stručnom usavršavanju. Postojeći je doveo do toga da sa jedne strane imamo mnoštvo besmislenih seminara, na kojima se i od minornih stvari pravi nauka, zatim se ta ‘nauka’ razvodnjava kroz često smešne radionice, a često ih drži ko stigne, uključujući i zaposlene u školskim upravama. Naravno da će direktor pozvati baš njih da u školi održe seminar. Pretpostavljam da vam je jasno na kakvu računicu mislim. S druge strane, imamo besmisleno jurcanje nastavnika za poenima. Ako opština nema para da mi plati odlazak na seminar koji me zaista interesuje, i koji mi je potreban, naravno da ću otići na taj koji mi direktor organizuje u školi (najčešće nose 24 boda), i time ispuniti bonus. To je besmisleno. Takođe treba razlikovati potrebu za usavršavanjem pripravnika, i nastavnika sa iskustvom. Priznajem da u ovom trenutku nemam ideju kako treba promeniti stvari, ali je postojeći način duboko pogrešan. Stručno usavršavanje je obesmišljeno, a potrebno svima nama.
  • Možda uveti praksu rotiranja nastavnika (ne oko svoje ose), na godinu ili bar dve školske godine. Time bi se učenici našli u ravnopravnijem položaju – ako im ‘zapadne’nezainteresovan nastavnik, ipak bi na kraju školovanja izašli sa istim znanjem kao ostala odeljenja.
  • Dnevne pripreme nastavnika treba da ostanu kao veoma smislen zahtev, ali opet treba praviti razliku između pripravnika, i nastavnika sa iskustvom. Do sticanja licence neophodno je raditi detaljne kompletne pripreme. Mislim da je u kasnijem radu dovoljno raditi neku vrstu ‘kroki’ priprema, a znam da je to praksa u mnogim zemljama.

II Srednjoročni ciljevi:

  • Pisanje udžbenika poveriti strogo nastavnicima, po mogućstvu kroz koautorstvo, i to po konkursu Ministarstva. Štampanje udžbenika poveriti izdavaču izabranom putem tendera. (Nema nikakve potrebe, a ni opravdanja,  da doktori nauka pišu udžbenike za osnovnu i srednju školu. Za razliku od njih, nastavnik zna kako će svaka napisana rečenica zvučati u učionici. Veliki problem predstavlja i to što danas mnogi nastavnici ne biraju udžbenike po kvalitetu, već po povoljnostima koje izdavač nudi: urađene pripreme, globalni i operativni planovi, ciljevi i ishodi…)
  • Ozbiljno revidirati nastavne programe. Ozbiljno smanjiti opterećenost učenika. Insistirati na vertikalnoj povezanosti gradiva u okviru jednog predmeta. Uvesti obavezne ‘projekte’ (ne znam kako da ih drugačije nazovem) na kraju svake nastavne teme, oblasti, modula, u kojima bi se insistiralo na praktičnoj primeni stečenog znanja, i na taj način sistematično raditi na povećanju  funkcionalne pismenosti.
  • Značajno pooštriti kriterijume pri polaganju praktičnog dela ispita za licencu. Nije dovoljno održati jedan čas pred komisijom.
  • Značajno pooštriti kriterijume pri prijemu nastavnika u radni odnos. Zaista mislim da bi trebalo uvesti i test ličnosti (ili neku sličnu proveru psihičkih sposobnosti za rad u razredu).
  • Ministarstvo, a ne predmetni nastavnici, treba da utvrdi korelaciju, odnosno horizontalnu povezanost gradiva i predmeta, i da vodeći se time propisuje nastavne sadržaje. Možda čak i uvesti obavezne zajedničke časove (nekoliko godišnje) kada se pokaže snažna korelacija između predmeta. Na taj način bismo i učenike učili da povezuju stečena znanja i stavljaju ih u funkciju.
  • Građansko vaspitanje i veronauka treba da budu fakultativni predmeti.
  • Povećati izbor obaveznih izbornih predmeta, i mogućnost da učenici imaju veći broj takvih časova nedeljno.
  • Uvesti ranu orjentaciju učenika za dalje školovanje. Mislim da se u Nemačkoj to radi od 7. razreda, i mislim da je to dobro. Motiviše učenike za ozbiljniji rad u osnovnoj školi, i omogućava planiranje upisne politike u srednjim školama.
  • Napokon uspostaviti saradnju sa tržištem rada, i na osnovu toga planirati obrazovne profile i smerove. U skladu sa tim, olakšati proceduru uvođenja novih obrazovnih profila i smerova u srednjim stručnim školama, pa makar trajali po jednu generaciju đaka. (Na primer, zašto opet ‘turistički tehničar’ ako će većina đaka sutra raditi u prodavnicama. Umesto toga uvesti neki trgovački smer. Svakako im predaju ekonomisti. Tražiti od škola veću fleksibilnost po tom pitanju, ali im i stvoriti uslove za to.)

III Dugoročni ciljevi

  • Izvršiti spajanje srodnih predmeta. (Ovo smatram dugoročnim ciljem jer treba sa njim uskladiti školovanje nastavničkog kadra)
  • Uvesti nastavničke fakultete, uz obavezan test ličnosti na prijemnom ispitu.
  • Uvesti obavezu jednogodišnjeg pedagoškog doškolovavanja onih koji nisu završili nastavničke fakultete (na primer za pravnike, ekonomiste, lekare, inženjere i sl. u srednjim stručnim školama).
  • Uvesti kantine.
  • Insistirati na potpuno kabinetskj nastavi.
  • Dalje ne smem da pustim mašti na volju.

Izvor: ljubinkabobanedic.blogspot.rs/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Spasavanje redova Prosvete

  1. Profesor kaže:

    Da li je ovo predlog i ekspoze kandidata gopođe Ljubinke Bobe Nedić za pomoćnika ministra?

  2. Biljana Dugonjic kaže:

    Ima veoma lepih i pametnih ideja.Ipak,smatram da administraciju treba smanjiti i vise razgov.sa decom.Roditelji ocigledno nemaju vremena za njih.Mi,ucitelji,smo zapanjeni sta sve oni zele pitati i znati i ja im to pruzam jer mislim da treba.Bilo bi dobro pomeriti pocerak nastave na 10. ili 15.septembar,da bi prosvetari mogli bar nekada ici na more van sezone i po povoljnijoj ceni jer drugacije ja licno ne mogu.Nisam bila 15.god.na moru.Ima jos dosta mogucnosti i zelja obostranih,i nas i djaka,ali recimo za ovaj put neka bude to sve.Inace sam uciteljica tj.prof
    raztedne nastave.Pozdrav.PS Naravno skolsku god.produziti za tih mojih trazenih i zeljenih 10-15.dana,zbog pomerenog pocetka skole,u junu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama