Elektra kompleks kod devojčica jeste, na neki način, pandan Edipovom kompleksu kod dečaka.
Elektra kompleks čini se dosta teži za razumevanje, a i objašnjavanje od kompleksa Edipa, ali ćemo pokušati da ga učinimo dostupnim razumevanju svakome od nas.
Sličnost sa kompleksom Edipa je u tome što takođe predstavlja kompleks kao skup nečega. Skup osećanja, fantazama, težnji, nesvesnih procesa i ponašanja. Sličnost je i u periodu detinjstva kada dolazi do pojavljivanja Edipovog ili Elektra kompleksa, a taj period je okvirno oko treće godine (s tim što se Elektra kompleks kod devojčice ne razrešava oko šeste godine kao što je to slučaj sa dečacima, nego traje dosta duže). Sličnost sa Edipovim kompleksom je i u tome što Elektra komleks zahteva da ga mala ličnost devojčice razreši (na uspešan ili neuspešan način ), a i u tome što se u uspešnom razrešenju Elektra kompleksa nalaze između ostalog koreni začetaka zdrave heteroseksualnosti kod devojčice.
U preedipovom ili preelektra stadijumu (pre treće godine ) devojčica je kao i dečak vezana veoma za majku. Dakle potpuno isto kao i kod dečaka, prva osoba koju devojčica voli jeste majka. Prvi objekat njene ljubavi jeste majka. Devojčica u ovom preedipalnom ili preelektra periodu pokazuje izraženu vezanost za majku, traži njenu pažnju, čak se da primetiti i ljubomora kada majka komunicira sa ocem, prijateljicama ili drugim osobama. Devojčica se izuzetno trudi da majčinu pažnju skrene sa drugih osoba i vrati na sebe kako bi bila centar njenog sveta. U Elektra fazi devojčica ipak počinje da sve više demonstrira potrebu za ocem, njegovom pažnjom, traži igru sa njim i bilo kakvu razmenu sa ocem.
Zašto se devojčica u Elektra stadijumu fokusira na oca i da li je to za nju jednostavan čin?
Nikako nije jednostavan čin i nastaje pod uticajem nesvesnih procesa: fantazama, osećanja, želja i težnji koje nazivamo tim komplkesom. Devojčica postaje sve više svesna svojih genitalija i vremenom uviđa da su njene genitalije iste kao i kod majke. Dakle postaje svesna da ona, kao i majka, nema muški polni organ. Ono što se tada dešava u mislima i podsvesnim procesima devojčice izgleda otprilike ovako:
„Ja sam mislila da smo svi isti ali izgleda da i meni i tebi mama, nešto fali. Fali nam to što ima tata. On je po tome, izgleda, veći ili nešto bolji od nas. Možda zbog toga dozvoljavaš da ti priđe i da te voli. Možda ga zbog toga i voliš? Možda si mi ti to uskratila i uzela i ljuta sam na tebe jako. Onda bi i ja trebalo da imam to što i on. Ukoliko budem bliska sa njim možda će mi on pomoći da dobijem i ja takvu moć. Ja želim da imam sve što i tata. Uostalom, kako ja mogu da privučem tvoju ljubav i pažnju, mama, ako ja nemam isto što i tata?” Devojčica počinje da želi snažnu uniju sa ocem, sve više traži igru, razmenu sa ocem i sve više pokazuje interes za oca.
Zašto je važna ova unija i emocionalna razmena i razmena kroz igru sa ocem?
Zbog toga što se na ovaj način i kroz ove podsvesne procese zapravo rađa ili tendencija ka posedovanju osoba suprotnog pola, koren interesovanja za osobe suprotnog pola, za dečake i kasnije muškarce. U ovom momentu unije sa ocem leži koren heteroseksualnosti u zdravom psihoseksualnom razvoju devojčice. Kako bi je drugačije uopšte u životu interesovao suprotan pol? Kako kada je prvi objekat njene vezanosti majka koja je isto ženskog pola?
Ukoliko devojčica ne uspeva da prevaziđe ovaj period i ostane na stepenu prevelike vezanosti za oca, obično u odraslom dobu izraženo traži partnere koji izuzetno podsećaju na oca. Recimo, ukoliko je otac bio oficir i često je nosio uniformu, ona kao žena može pokazivati interes za muškarce koji su vojnici, piloti, milicajci i slično. Mogu i fizički njeni partneri u životu izuzetno podsećati na oca. Takođe, ukoliko je otac bio miran, tih i povučen mogu je zanimati baš takvi, mirni i povučeni muškarci.
Šta se dešava kada u životu devojčice nedostaje otac?
Kako će ona razviti interes za suprotan pol? Ne treba brinuti zbog ovoga. U životu žene tada postoji ili očuh koji će zameniti ulogu oca ili postoji neka muška figura sa kojom majka ostvaruje bilo kakvu kvalitetnu razmenu. Postoji možda ujak, prijatelj ili bilo ko u odnosu na koga će devojčica pokazati neki interes ili pojačano interesovanje. Biće, naravno, kompleksnije i teže devojčici da pregura ovaj put jer možda ta osoba suprotnog pola nije konstantno prisutna, ali nesvesni procesi nađu put i objekat svog razrešavanja.
Kako se uspešno razrešava Elektra kompleks kod devojčica?
Vremenom devojčica počinje da razume da ona i mati nisu neprijatelji, da joj majka nije oduzela bilo kakvu moć i počinje ponovo da se identifikuje sa majkom. Poprima sve više ženske, tačnije majčine karakteristike ponašanja. Na primer: način na koji hoda, držanje, govor, način na koji se češlja dosta podseća na majčin. Kasnije u životu devojčica i druge ženske figure uzima za identifikaciju pa i njih u nečemu imitira. Eto nam izuzetne važnosti vaspitačica u vrtićima, učiteljica u nižim razredima osnovne škole. Sve su to izuzetno važne osobe sa kojima se devojčica identifikuje. Tako laganim koracima od devojčice postaje devojka, pa žena, a sve ove ženske osobe su ostavile jedan veoma značajan trag u razvoju i na putu postanka od devojčice ka ženi.
Kako se neuspešno razrešava Elektra kompleks kod devojčica?
Neuspešno razrešen Elektra kompleks može se ogledati u tome da žena nikada ne preovlada podsvestan bes ili mržnju prema majci. Može se i u odraslom dobu žaliti da je majka nikada nije dovoljno volela, da je bila prestroga i da iznađe druge razloge zašto ona ne voli svoju majku onoliko koliko bi trebalo (Ovde mislim na slučajeve kada je majka bila sasvim adekvatan roditelj, ali je uvek ostala nekako odbačena od strane svoje kćeri). Takođe, neuspešno razrešenje Elektra kompleksa podrazumeva i da se devojčica nikada ne identifikuje dovoljno sa svojom majkom.
Zašto je Elektra kompleks komlikovaniji od Edipovog?
Zbog toga što devojčica ima zadatak da prvo prihvati prvobitan objekat svoje ljubavi, majku, a onda da je odbaci kako bi pokazala interes za oca i time pokrenula koren interesovanja za suprotan pol u ranom detinjstvu. Potom ponovo mora da prihvati svoju majku i prevaziđe bes ka njoj kako bi se sa njom identifikovala i razvila svoju ženskost kroz poistvećivanje sa majkom. Kod dečaka ipak, manje je komplikovan proces s obzirom na to da dečak sa prvobitnog objekta ljubavi – majke, prelazi na identifikaciju sa ocem.
Autori: Ivana Sinđić, defektolog i sistemski porodični psihoterapeut i Biljana Ćulafić – pedagog, sistemski porodični i EDMR terapeut, psihoterapija Sinđić