Шарлах је обележен општим симптомима, ангином и осипом. Узрочник је бета-хемолитички стрептокок групе А, који ствара еритрогени токсин.
Извор инфекције може бити болесник који болује од било које болести узроковане типом стрептокока што излучује еритрогени токсин или здрави клицоноша. Преноси се капљичним путем или ређе преко контаминираних предмета или руку. Најчешће оболевају деца од 2 до 10 година.
Инкубација траје најћешће од 3 до 5 дана. Болести углавном почиње грозницом, повишеном телесном температуром, главобољом, повраћањем и слабошћу. Понекад је рани симптом болести бол у стомаку, а код мање деце може бити и пролив. Осип се јавља 12 до 48 часова након почетка болести.
Ангина у току шарлаха има карактеристике стрептококне ангине. Цела слузница ждрела је јарко црвена, на меком непцу је тачкаст, црвени енантем. Тонзиле су велике, едематозне, црвене, беличасти ексудат може да покрива читаву тонзилу. Језик је у почетку болести обложен, тек око ћетвртог дана виде се отечене, повећане папиле, а читав језик постаје малинасто црвене боје (малинасти језик).
Ангуларни лимфни чворови су повећани и болни на притисак. Осип избија првог или другог дана болести и карактеристичне је дистрибуције и изгледа. Током првог дана избијања захвати врат, труп и екстремитете. На лицу нема карактеристичног осипа, него само црвенило образа са изразитим периоралним бледилом коже (Филатовљев знак). Осип је најгушћи у подручју пекторалних мишића, у аксилама, на доњем трбуху и унутрашњим странама бедара. По изгледу је ситно тачкаст, црвен, а ако је густ, онда кожа изгледа као “сунцем опечена” са ситним папулама као гушчја кожа и на додир је храпава.
Због оштећења капилара могу настати и ситне петехије, углавном на прегибима коже, у аксили и лакатној јами где су поређане линеарно (Пастијин знак). После трећег дана осип почиње да бледи, а око седмог дана настаје љуштење коже сто је карактеристично за шарлах.
Тежи клинички облици шарлаха (септични шарлах и токсични шарлах) али су они данас изузетно ретки.
Лечење се спроводи пеницилином по препоруци лекара и спроводи се у кућним условима, а у болници се лече болесници са тежим облицима болести.
Извор: mamaibeba.com