Leto je i ono doba godina kada u fokus dospeju priče o onim roditeljima koji decu vode u vrtić čitavo leto. O onim roditeljima koji, osim te dve nedelje odmora, ne povlače dete iz vrtića gotovo tokom cele godine.
Pedagog Snežana Golić kaže da su, prema njenom iskustvu, u pitanju mahom roditelji koji zaista nemaju drugog izbora i kojima naša dodatna osuda nije nikakav podstrek da decu povuku iz vrtića, jer za to i nemaju mogućnost, već samo bespotrebno jačanje griže savesti.
“Moje iskustvo iz vrtića pokazalo mi je da roditelji čija deca provode skoro čitavo leto u kolektivu vrlo retko takvu odluku donose iz hira. To su, u najvećem broju slučajeva, oni koji su zaposleni u privatnim firmama, gde je letnji odmor dve nedelje, bez mogućnosti da dobiju dodatne dane. To su roditelji već opterećeni grižom savesti što je njihovo dete možda jedno od troje ili četvoro iz cele grupe koji su tu tokom leta. Dovode ih nevoljno, a posle posla trče po njih.” – objašnjava Snežana Golić koja je radila u vrtiću kao pedagog.
Ona kaže da ne možemo poricati da ima i onih koji dovedu dete u vrtić i odu na bazen, ali da su oni u manjini.
“Da, dešava se i da roditelji ostave dete u vrtiću i odu u spa centar ili na ručak. Ali njih je daleko manje i, ako ćemo biti iskreni, njima nema mnogo svrhe ni govoriti da to što rade nije dobro.” – kaže Golić.
Iz predškolskih ustanova leti upozoravaju na činjenicu da su, zbog godišnjih odmora, grupe uglavnom spojene, a vaspitačice se prebacuju i iz drugih vrtića, kao zamene. Time se narušava neki ritam na koji su deca navikla. Osim toga, kao i svima nama, detetu je potreban predah od obaveza. A vrtić je za dete, bez obzira na to što se ono tamo veći deo dana igra – obaveza.
Mnogi roditelji, ipak, nemaju bake i deke koji su raspoloživi za čuvanje dece.
“Nekima bake i deke još rade, drugima su veoma daleko. A ima i onih koji ne žele da preuzmu obavezu celodnevne brige o unucima. Šta mogu da urade roditelji te dece, koji leti imaju svega dve nedelje odmora? Ono što sigurno mogu i što će detetu biti dovoljno, jeste da organizuju tih nekoliko sati posle vrtića tako da to vreme bude kvalitetno. Gradski bazen, zajedničke šetnje, odlazak na sladoled, popodnevni piknik. Sve to će dete pamtiti, a činjenica da je veći deo leta provelo u vrtiću izbledeće pod uticajem lepih uspomena.” – kaže Snežana Golić.
Osim toga, ne treba ni da zaboravimo da u vrtićima ima sjajnih vaspitača koji su svesni toga da su mnoga deca tu jer njihovi roditelji nemaju drugi izbor.
“Nisu svi takvi, to se može razlikovati od sobe do sobe u jednom vrtiću. Ali posvećenih ima i treba im pružiti zaista punu podršku. To su ljudi koji se trude da deci leto ulepšaju i uprkos činjenici da možda neće otići na neki odmor sa svojom porodicom, s njima stvore uspomene. Oni donose pištolje na vodu, prskaju se, prave kule od peska, zalivaju cveće, pune balone vodom i gađaju se. Takvi ljudi u vrtićima su dragoceni i zaista mogu mnogo. Ali ne smemo zaboraviti da su temelji koji se stvore i grade u porodici, avanture koje tu doživimo i vrednosti koje usvojimo – one najvažnije. Zato je deci taj drugi deo dana izuzetno značajan i tad roditelji treba da zaborave i na posao i na grižu savesti i da se posvete deci. To će biti sasvim dovoljno.” – zaključuje naša sagovornica.