Цртеж је начин изражавања детета. Величина и односи величина на дечијем цртежу као и пропорције могу много да нам говоре о унутрашњем свету нашег малишана!
Деца радо цртају и осећају се угодно током те активности. Цртеж је одлична метода за успостављање односа са дететом.
До шесте године углавном у дечијим радовима уочавамо нералане односе величина, изостављање правилне пропорционалности фигура.
,,Није све истинито што се види. Између привида ствари и њене суштине може бити велика разлика.“ Аристотел
Како тумачимо величине у дечијим радовима?
Величине у цртежима деце могу презентовати битне карактеристике личности.
На пример, величина људске фигуре у корелацији је са дечијим самопоштовањем.
Фигура знатно већих димензија је индикатор особина као што су грандиозност и агресивност. Супротно томе, малена фигура повезује се са ниским самопоштовањем, депресијом, анксиозношћу и осећајем инфериорности детета.
Кад си важан онда си велики!
Често је на дечијем цртежу величина показатељ важности нацртаног. Срећемо неодговарајуће односе величина, на пример, где је људско тело велико у односу на кућу или дрво… Разлог томе је већа важност одређене фигуре у односу на мање важно, без обзира на то који су њихови реални односи величина у стварности.
Деца своје родитеље цртају веће него остале људе са којима немају близак однос. Иако се очекује разлика у величини родитеља и осталих људи, код малишана ту разлику надјача значење и важност нацртаних фигура.
Мајка је на цртежу четворогодишње Софије Леонтић, знатно већа од осталих фигура.
То објашњава и већ поменуто дечије цртање Деда Мраза за време Нове године и Божића, зато што у том периоду он има важну улогу у њиховом животу. Такође, у периоду када се говори о ,, Ноћи вештица“ , деца цртају знатно мање фигуре жена-вештица уколико се плаше. У тим радовима доминира утицај страха и анксиозности. Нека деца то смањење фигуре вештице користе као одбрамбени механизам. Мисле да тиме смањују претњу и стварају већу дистанцу од оног чега се плаше.
Супротно, ако су знатно веће фигуре вештице нацртане, оне говоре о предаји страху. Исто се дешава када деца цртају чудовишта или појаве од којих страхују.
На пропорције дечијег цртежа утиче и употреба детаља и планирање цртања уочених детаља. Тако на цртежу малишана глава може бити превелика у односу у остатак тела. То је због дечијег уочавања детаља присутних на глави (очи, усне, нос, коса..), у односу на мање детаља на остатку тела. Такође, пас или човек могу бити већи од куће, јер деца планирају површину да забележе све детаље на значајнијим фигурама.
И наде и жеље су увек велике!
Ако изражавају своје наде и жеље, деца их такође представљају нереално великим на цртежу.
Добро је да са дететом попричате о цртежу, саслушате њихов доживљај нацртаног и објасните им ако имају неку недоумицу током рада.
Не очекујте од деце до шесте године старости реалне односе нацртаних фигура. Можете им различитим вежбама помоћи да боље сместе фигуру у композицију рада. Тиме полако исправљате цртеже сабијене у углу формата или превелике за формат на ком цртају.
Вежба за правилно постављање фигуре на цртежу
Уколико предложите детету да поново нацрта исту тему, други цртеж ће се разликовати по величини, заправо биће смањен. Узрок за то може бити повећана моторичка контрола током поновног цртања или супротно томе, може указивати на мање труда од стране детета због већ познате теме.
Допустите деци да се изражавају на различитим форматима папира, картона, па и неком зиду у кући, где ће имати већу слободу да цртају и забављају се!
Извор: trudnocaizdravlje.rs