Crtež je način izražavanja deteta. Veličina i odnosi veličina na dečijem crtežu kao i proporcije mogu mnogo da nam govore o unutrašnjem svetu našeg mališana!
Deca rado crtaju i osećaju se ugodno tokom te aktivnosti. Crtež je odlična metoda za uspostavljanje odnosa sa detetom.
Do šeste godine uglavnom u dečijim radovima uočavamo neralane odnose veličina, izostavljanje pravilne proporcionalnosti figura.
,,Nije sve istinito što se vidi. Između privida stvari i njene suštine može biti velika razlika.“ Aristotel
Kako tumačimo veličine u dečijim radovima?
Veličine u crtežima dece mogu prezentovati bitne karakteristike ličnosti.
Na primer, veličina ljudske figure u korelaciji je sa dečijim samopoštovanjem.
Figura znatno većih dimenzija je indikator osobina kao što su grandioznost i agresivnost. Suprotno tome, malena figura povezuje se sa niskim samopoštovanjem, depresijom, anksioznošću i osećajem inferiornosti deteta.
Kad si važan onda si veliki!
Često je na dečijem crtežu veličina pokazatelj važnosti nacrtanog. Srećemo neodgovarajuće odnose veličina, na primer, gde je ljudsko telo veliko u odnosu na kuću ili drvo… Razlog tome je veća važnost određene figure u odnosu na manje važno, bez obzira na to koji su njihovi realni odnosi veličina u stvarnosti.
Deca svoje roditelje crtaju veće nego ostale ljude sa kojima nemaju blizak odnos. Iako se očekuje razlika u veličini roditelja i ostalih ljudi, kod mališana tu razliku nadjača značenje i važnost nacrtanih figura.
Majka je na crtežu četvorogodišnje Sofije Leontić, znatno veća od ostalih figura.
To objašnjava i već pomenuto dečije crtanje Deda Mraza za vreme Nove godine i Božića, zato što u tom periodu on ima važnu ulogu u njihovom životu. Takođe, u periodu kada se govori o ,, Noći veštica“ , deca crtaju znatno manje figure žena-veštica ukoliko se plaše. U tim radovima dominira uticaj straha i anksioznosti. Neka deca to smanjenje figure veštice koriste kao odbrambeni mehanizam. Misle da time smanjuju pretnju i stvaraju veću distancu od onog čega se plaše.
Suprotno, ako su znatno veće figure veštice nacrtane, one govore o predaji strahu. Isto se dešava kada deca crtaju čudovišta ili pojave od kojih strahuju.
Na proporcije dečijeg crteža utiče i upotreba detalja i planiranje crtanja uočenih detalja. Tako na crtežu mališana glava može biti prevelika u odnosu u ostatak tela. To je zbog dečijeg uočavanja detalja prisutnih na glavi (oči, usne, nos, kosa..), u odnosu na manje detalja na ostatku tela. Takođe, pas ili čovek mogu biti veći od kuće, jer deca planiraju površinu da zabeleže sve detalje na značajnijim figurama.
I nade i želje su uvek velike!
Ako izražavaju svoje nade i želje, deca ih takođe predstavljaju nerealno velikim na crtežu.
Dobro je da sa detetom popričate o crtežu, saslušate njihov doživljaj nacrtanog i objasnite im ako imaju neku nedoumicu tokom rada.
Ne očekujte od dece do šeste godine starosti realne odnose nacrtanih figura. Možete im različitim vežbama pomoći da bolje smeste figuru u kompoziciju rada. Time polako ispravljate crteže sabijene u uglu formata ili prevelike za format na kom crtaju.
Vežba za pravilno postavljanje figure na crtežu
Ukoliko predložite detetu da ponovo nacrta istu temu, drugi crtež će se razlikovati po veličini, zapravo biće smanjen. Uzrok za to može biti povećana motorička kontrola tokom ponovnog crtanja ili suprotno tome, može ukazivati na manje truda od strane deteta zbog već poznate teme.
Dopustite deci da se izražavaju na različitim formatima papira, kartona, pa i nekom zidu u kući, gde će imati veću slobodu da crtaju i zabavljaju se!
Izvor: trudnocaizdravlje.rs