Nije nikakva tajna da su bake, gotovo uvek, lude za svojim unučićima. Jedan psiholog zainteresovao se za tu, tako posebnu vrstu ljubavi i rešio da je istraži tako što je proverio šta se tačno dešava u mozgu jedne bake dok su njeni unučići blizu. I rezultati su fascinantni.
Džejms Rajling, psiholog koji je i pokrenuo ovo istraživanje i profesor na Emory univerzitetu na katedri za psihologiju, posmatrao je 50 baka i ono što se u njihovim mozgovima dešava dok gledaju Fotografije svoje unučadi.
“Ono što se zapravo dešava je aktiviranje onih zona u mozgu povezanih sa emocionalnom empatijom.” kaže Rajling i dodaje. “To znači da su bake toliko usmerene na svoju unučad da u njihovom prisustvu osećaju isto što i oni. Ako se njihovo unuče smeje, one osećaju radost. Ako plače, one su takođe tužne i osećaju taj stres.“
Kad bi bake gledale fotografije svoje dece, njihovi bi mozgovi pokazali pojačanu aktivnost u zonama povezanim sa kognitivnom empatijom (nasuprot emocionalnoj).
Iako kognitivna empatija ne znači odsustvo emocija, ona je kompleksnija.
sinove doživljavam drugačije
bilo je mnogo obaveza i trke, a sad sa unučićima samo su oni obaveza i sunce koje me greje