Нема психолога који ће рећи да је лагање деце добра васпитна стратегија. Али, постоје изузеци од правила да им треба говорити истину и само истину. То је случај са Деда Мразом. Психолози кажу да је опавдана лаж о постојању деке који дели поклоне доброј деци, јер веровање у доброћудног брадоњу развија креативност, машту и касније помаже у разграничењу стварног од измишљеног.
Њујоршки дечји психијатар др Метју Лорбер подржава идеју да се малишанима не саопшти рано да Деда Мраз не постоји.
– Не мислим да је лоше да деца верују у мит о некоме ко људе чини срећним ако се лепо понашају. Машта је нормалан процес развоја и помаже у развијању креативности – каже др Лорбер.
Али, као и друге бајке, и ова се кад-тад завршава. Нажалост, све раније. Некада је просечно дете престајало да верује у Деда Мраза у 8 година, а данас са 7. Обично друг из разреда разбија детету илузију, али све чешће малишани то сазнају преко Интернета. И ово је, ипак, добро, јер питања шта је стварно, а шта измишљено су важна у процесу одрастања. А када вас дете пита да ли Деда Мраз постоји, најбоље је да му узвратите питањем: Да ли ти верујеш у њега? Ако је одговор потврдан, онда му не разбијајте илузију, саветује психијатар.