Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!
Kada dete nema drugih tegoba osim curenja iz nosa, žućkasto-zeleni sekret nije razlog za antibiotsku terapiju. Ima virusa koji utiču na stvaranje žućkasto-zelenog sekreta, ali i saprofitne bakterije (one što u nosu normalno žive) mogu da zamute sekret koji je bio bistar.
Brojne su dileme koje muče mame i tate kada su u pitanju njihovi mališani.
Moramo reći da većina dilema ne bi trebalo da to budu. Naime, za mnoge od tih “dilema” postoje odlično definisani medicinski stavovi (medicinska doktrina). Nažalost, ti stavovi teško dopiru do roditelja, a ponekad i do lekara.
Počinjemo sa jednim, veoma čestim pitanjem koje postavljaju roditelji.
ŠTA RADITI SA BAKTERIJAMA U NOSU?
Kod predškolskog deteta se s vremena na vreme izoluju bakterije u nosu. Prvo je to bila Stafilokoka (Staph. aureus), a posle meseca dana Moraxella catharalis. Dete često ima zapušen nos, slinavi… ali je bez temperature, veselo je i odličnog apetita.
Da li je potrebno lečiti dete od ovih bakterija?
Evo dileme koja to zaista ne bi smela da bude. Bakterije u nosu, kod inače zdrave dece, NISU bauk. Naprotiv. Neverovatno je kako iz godine u godinu ovo pitanje ne prestaje da se ponavlja. Pođimo redom…
Da li nos može da bude “dom za bakterije“?
On to stvarno i jeste!
U nosu žive bakterije kojima je tamo mesto. Stručno se nazivaju saprofiti, a u brisu se vide kao fiziološka flora. Što se tiče navedenih vrsta bakterija (u postavljenom pitanju) – radi se o bezazlenim bakterijama koje “stanuju” u nosu i ne prave deci ama baš nikakve probleme. Pošto te bakterije nisu naša tema, nećemo mnogo o tome.
Kako “opasne“ bakterije stižu u nos?
Kao istureni deo tela, nos je na udaru svega što se oko deteta nalazi. Da ne pominjemo kako je nos uvek zanimljiva destinacija za dečje prstiće, a oni su često prljavi. Uostalom, nos ponekad iznutra svrbucka (svrab nije “privilegija” samo dece koja su alergična na polen), pa je spas u češanju. Zato je jasno da bakterije iz detetove okoline preko ruku veoma lako dospevaju u nos.
Otkud različite bakterije istovremeno kod istog deteta?
Kada bakterije spolja stignu u nos, nailaze na povoljnu podlogu, pogotovo ako je dete već slinavo. Sluz koja curka iz nosa je odlična podloga za razmnožavanje bakterija, pa je bris nosa često pozitivan. Još ako dete ide u vrtić, spektar “razmenjenih” bakterija je širok, pa nije retkost da se kod jednog deteta nađu različite bakterije!
Da li su bakterije u nosu uzrok čestog i produženog “slinjenja” kod dece?
NISU – kod ogromne većine dece!
Dete, naročito predškolsko, slini pre svega zbog virusa, koji vole da se “uvale” u nosić. To su respiratorni virusi, kojih ima skoro 200 tipova. Oni veoma lako “preleću” iz jednog u drugo dete, pa skoro dve trećine dece u vrtićima šmrcka. Radi se o bezazlenim virusima koji su, zapravo, uzrok obične prehlade.
Drugi razlog curenja nosa smo obradili kao alergijsku (polensku) kijavicu, pa da se ne ponavljamo…
Bakterije nisu razlog curenja nosa kod ogromne većine dece, ali “imaju pravo” da se nađu u nosu koji curka. Dakle, najčešće se radi o istovremenom prisustvu virusa (koji je uzrok sekrecije – curenja) nosa i bakterije koja je stigla spolja.
Mogu li bakterije da se iz nosa raseju po organizmu i naprave veću štetu?
Sluznica nosa je obdarena tzv. lokalnom odbranom – “vojskom” ćelija imunološkog sistema, koja koristi antitela u borbi sa mikronapadačima. Ovaj imunološki (odbrambeni) “bedem” nosa ograničava bakterije na površni deo sluzokože. Zbog toga one ne mogu da se dalje raseju, pa nema razloga za strah da će se desiti neka veća šteta u organizmu deteta.
Izuzetno retko se dešava da je odbrambeni (imunološki) sistem deteta toliko slab da ga i ove, inače bezazlene bakterije savladaju i prodru iz nosa u organizam. Uglavnom je to slučaj kod dece koja pate od imunodeficijencija – teških bolesti imunološkog sistema (srećom, veoma retko se javljaju). Takvi mališani imaju poseban režim života i zaštite od infekcija.
Zašto neka deca i dalje imaju bakterije u nosu iako su “ispila“ antibiotik koji je po antibiogramu “pravi” lek?
S obzirom da se bakterije nalaze u površinskom delu sluznice, do njih antibiotik (uzet na usta) veoma teško stiže. Zbog toga se često dešava da deca koja su “isprimala” antibiotik – posle par nedelja ponovo imaju iste bakterije u nosu. U stvari, one su se samo pritajile, pa ponovo aktivirale (što, naravno, ne znači da ponovo treba dati antibiotik).
Lečiti oralnim antibiotikom “površinske“ bakterije u nosu je isto kao kada biste spolja zaprljan prozor brisali krpom sa unutrašnje strane.
Ima li smisla “gurati“ deci antibiotsku mast ili antibiotske kapi u nos?
Ova “terapija” je odavno napuštena! Za to postoje bar dva dobra razloga:
Prvo, pokazalo se da je kod mališana lokalna primena antibiotika u nos neefikasna. Rezultati su privremeni, a potpuno je neprimereno nedeljama stavljati antibiotik u nos.
Sa druge strane, ova lokalna antibiotska terapija može da bude opasna. U nosu se nalaze brojne ćelije imunološkog sistema koje mogu da indukuju (izazovu) alergiju na lekove koji se aplikuju preko nosne sluznice. Zato može da se desi da organizam deteta postane alergičan na “nosno dat” antibiotik. Ako se isti antibiotik ponovo da detetu, ali u formi sirupa ili injekcije – može da dođe do veoma opasne alergijske reakcije.
Šta onda da se radi sa bakterijama u nosu?
Kao što rekosmo, radi se o bakterijama koje NISU opasne! Decu koja nemaju visoku temperaturu, ne kašlju, a imaju bakterije u nosu – NE TREBA lečiti antibiotskim sirupima (kao ni injekcijama). Radi se o zdravoj deci, a ne o pacijentima. Curenje nosa je rezultat virusne infekcije (ređe alergije), a tu antibiotik nema šta da radi.
Kada ima potrebe za antibiotskom terapijom?
Ako dete ima glavobolju, povišenu temperaturu, nadražajno kašlje, a iz nosa mu curi gnojav sekret – situacija je drugačija. Tada se najverovatnije radi o zapaljenju sinusa (sinusitis), što zahteva poseban tretman – često i antibiotike.
Međutim, to su situacije kada je obavezna konsultacija sa pedijatrom. Ne treba davati antibiotike “na svoju ruku”. To je u isključivoj nadležnosti lekara!
Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: Mojpedijatar