Postoji informacija koja kaže da je vaspitanje jednako staro koliko i ljudsko društvo. Ako se okrenete oko sebe, zapitaćete se da li je to zaista tako, ali ako se okrenete prema sebi shvatićete zašto nije. Nije pitanje od kad postoji vaspitanje, pitanje je od kada ga ljudi svesno primenjuju. Smatram da vaspitanje dece ne postoji ukoliko pre toga nije postojalo samovaspitanje kod roditelja.
Samovaspitanje se definiše kao proces svesne i organizovane delatnosti vaspitanika na razvoju vlastite ličnosti. Ovaj proces podrazumeva dostizanje određenog stepena zrelosti, biološko – fiziološke, intelektualne, emocionalne, kao i socijalne. Prvo se postiže biološko – fiziološka zrelost, a zatim emocionalna koja podrazumeva da čovek može da kontroliše sopstvene emocije i da upravlja njima. Najkasnije se postiže socijalna zrelost koja podrazumeva snalaženje u različitim situacijama kao i zauzimanje određenog ličnog stava prema svemu što se događa u čovekovom okruženju. Koliko smo zaista zreli? Koliko vremena posvećujemo razvoju i izgrađivanju sopstvene ličnosti?
Vaspitanje počinje u porodici, i jasno je da najvažniju ulogu imaju roditelji. Roditelj je detetov prvi kontakt sa svetom! Sve što deca imaju su roditelji. Možete li zamisliti koliko ste važni u očima deteta? Šta se to dešava od detinjstva do adolescencije pa su deca takva kakva jesu? Ili, šta se to ne dešava? Ne dešava se ljubav. Ne dešava se razumevanje. Ne dešava se iskren razgovor. Ne dešava se podrška. Deca nam rastu bez povezanosti sa roditeljima. Bez bliskosti. Bez svesne prisutnosti roditelja. Verujete li da su deca sama od sebe loša? Da ne slušaju zbog toga što vam se inate? Ja ne verujem da se dete rađa kao nasilnik ili kao ubica. Ne verujem da se dete rađa nesigurno ili stidljivo. Ne verujem da se dete rađa loše. Verujem da takvo postaje u okruženju upravo takvih roditelja. Vaspitati decu može samovaspitan čovek. Emocionalno, duhovno i mentalno sposobno dete može odgajiti samo takav roditelj. Roditelj koji ne voli sebe ne može da nauči dete da voli sebe. Roditelj koji nema samopuzdanje ne može da nauči dete da bude samopuzdano. Roditelj koji je nesrećan ne može odgajiti srećno dete.
“Od svih ljudi koje mi susrećemo, devet desetina postaju ono što jesu – tj. dobri ili zli, korisni ili ne – zahvaljujući vaspitanju. Ono upravo i stvara ogromnu razliku među ljudima.” – Džon Lok
Ako pogledamo starije generacije, primetićemo da većina sa sobom nosi stara uverenja, odnosno uverenja svojih roditelja. Vaspitanje se prenosi sa kolena na koleno i to ne bi bilo loše da je ono ispravno a jedini dokaz da nije jesu deca kakvu imamo danas. Zaista je lako reći da je neko dete nevaspitano. Mnogo je teže shvatiti zašto je takvo. Ako dublje uđemo u to, shvatićemo da ne postoji nevaspitano dete već samo dete kome nije pružena ljubav. Takvo dete ne dobija pažnju svojih roditelja a onda je traži maltretirajući druge. Ono ne zna drugačije, niko ga nije naučio. Takvoj deci je najpotrebnija ljubav. Potrebno im je razumevanje a ne osuđivanje. Zagrljaj a ne batine. Takođe, ni njihove roditelje niko nije naučio. Ni oni ne znaju drugačije. Misle da rade dobro dok ne vide da je dete “loše” i onda najčešće okrive nekog drugog. Roditeljima jednostavno upravlja straha a ne ljubav. Misle da štite svoje dete kritikama a zapravo ga sabotiraju. Kome služe kritike? Ne služe ni odraslom čoveku, a kamoli malom detetu.
“Mi smo rezultat vaspitanja. Vaspitanje je rezultat svesti.” – Jelena Brkljač
Postoji istraživanje koje kaže da reči utiču na biljke, a zamislite kako tek utiču na čoveka ili dete. Kakvo dete može da postane ako od malena sluša “ne glupiraj se, ubiću te od batina, glup si, skloni se..” Takvi roditelji nisu uspeli da se osveste, odnosno nisu ni pokušavali. Nisu osvestili programe i uverenja svojih roditelja. Mogu slobodno reći da takvi ljudi ne razmišljaju svojom glavom već glavom svojih roditelja. I zato je vaspitanje danas upravo onako kakvo jeste. Zbog nesvesti. Za vaspitanje je zaista potrebna svest. Ono se ne završava kad dete napuni 18 godina, naprotiv, vaspitanje traje ceo život. Vaspitanje je doživotni proces a najjača metoda za vaspitanje je vlastiti primer. Izaberite da budete dobar primer svom detetu. Izaberite njegovo divljenje a ne strahopoštovanje. Izaberite da pružite ljubav umesto da je uskraćujete. I na kraju, izaberite da budete onakvi kakvi biste voleli da budu vaša deca.
“Nemoguće je decu pravilno vaspitavati ako oni koji ih okružuju nisu dobro vaspitani.” – Robert Oven
Izvor: originalmagazin.com