Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika, kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali.
Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana.
Dete dobro čuje, uredno se odaziva na svoje ime i reaguje na zvukove iz okoline.
Obraća pažnju na govor odraslih i vršnjaka. Samo u slučajevima teških receptivnih disfazija, gde je razumevanje teško oštećeno, može da se primeti odsustvo ovih sposobnosti. Kako deca rastu, uz pomoć tretmana prevazilaze ovu teškoću. Znači, morate biti uporni, istrajni i strpljivi.
Dete brzo uči i dobro uviđa uzročno-posledične odnose
Npr. popne se na stolicu da bi dohvatilo nešto što mu treba, shvata da mu treba daljinski da bi promenio kanal… Igra je funkcionalna odnosno shvata kako se igra određenom igračkom. Njihova igra se ne razlikuje od igre dece tipičnog razvoja. Sve ove činjenice ukazuju na to da je dete pametno.
Dete ima potrebu za komunikacijom
Nedostatak govora kompenzuje gestovima i pri tome se jako trudi da prenese poruku. Takođe čeka vaš odgovor ili reakciju. Ako zna nekoliko reči koristi ih dosledno u adekvatnom kontekstu. Voli da pokazuje stvari koje ga zanimaju (npr: pokazuje šta je nacrtalo ili šta ima u kutiji kojom se igra) što je pokazatelj dobro razvijene zajedničke pažnje koju nemaju deca sa dubljim poremećajima. Voli da se igra sa decom i odraslima. Ne osamljuje se. U slučajevima teških oblika receptivne disfazije je moguća pojava izolacije od vršnjaka.
Dete ne govori tako dobro kao njegovi vršnjaci ali razumevanje može da bude bolje od produkcije govora.
U nekim slučajevima može da bude i značajno lošije. Npr: na nalog “Daj mamine cipele!” dete cipele odnese mami. Upornim radom postižu se odlični rezultati u oblasti razumevanja govora.
Detetove emotivne reakcije su adekvatne za datu situaciju
Raduje se kad vidi poznatu osobu, ljuti se kada nije po njegovom, tužan je kada npr. slomi igračku. Reaguje adekvatno na nepoznate osobe i situacije, krije se iza mame.
Ako je dete više u pokretu, ako ne razume složene naloge i ne prati uvek uputstva do kraja kao njegovi vršnjaci, ako ponekad otme igračku drugom detetu ili burno odreaguje, ako ne može do kraja da uradi zadatak ili je sklono promenama raspoloženja, pružite mu šansu. To se sve dešava jer je detetu potrebno više vremena da se adaptira kako na nove situacije, tako i na okruženje (npr. na mnogo dece i vaspitača u vrtiću). Razvojna disfazija nije bolesti i zbog toga ne treba kažnjavati dete ili ga diskriminisati. Treba se samo malo više potruditi.
Motorički razvoj je uglavnom uredan.
S obzirom na to da se prvi znaci da nešto nije u redu sa razvojem govora i jezika mogu uočiti veoma rano (odsustvo produkcije reči; odložena pojava prve reči do druge godine; nesposobnost formiranja rečenica od dve reči do treće godine; neodazivanje na svoje ime do prvog rođendana; neizvršavanje jednostavnih verbalnih naloga na uzrastu od dve godine) od ključnog je značaja da odvedete dete na vreme kod logopeda. Nemojte čekati da se stanje poboljša samo od sebe, jer se vrlo verovatno samo neće poboljšati. Nemojte se obazirati na priče “Pa ni tata mu nije pričao do četvrte godine”. To su slučajevi koje nije moguće objasniti na naučnoj osnovi tj. nije moguće utvrditi uzrok tako kasnog progovaranja. Svakako je u osnovi genetski faktor, ali to su samo izolovani slučajevi. Odlaganjem i čekanjem da dete napuni određen broj godina samo gubite dragoceno vreme.
Spontanim razvojem deca sa razvojnom disfazijom nisu u stanju da razviju zadovoljavajući nivo jezičkih struktura. Kontinuiran i stručan rad će sigurno dovesti do rezultata pa će tako i dete bolje funkcionisati i vi ćete biti zadovoljniji. Sa tretmanom treba otpočeti od ranog uzrasta i zbog činjenice da postoji visok nivo povezanosti razvojne disfazije i pojave specifičnih poremećaja čitanja i pisanja. Da bi dete bez većih poteškoća moglo da savlada ove veštine i nesmetano da usvaja znanja bitno je da se sa tretmanima počne na vreme.
Autor teksta: Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped