Некој деци писање иде лако, уче спонтано, а да родитељи у томе готово и не учествују. Другој деци, пак, ни уз много помоћи и подршке, савладавање писања није лак посао. Они су, очигледно, бољи у неким другим областима. Ипак, писање није кошарка или вајање па да можете просто рећи „добро, не иде му, не мора то да учи“. Писање се, без обзира на све, мора савладати. Техника у потпуности, а стил развити макар донекле.
Нажалост, већина савета које можете пронаћи о томе како да децу заинтересујете за писање подразумева оне стандардне ствари попут тога да им дајете задатке да препознају слова и показују их или, код оних старијих, да вежбају писање док их рука не заболи (иако је то последње што желе да раде).
А шта кажу чињенице?
Чињенице, нажалост, кажу да је присиљавање деце да пишу не само развојно лоше, већ изазива и озбиљне последице на то како ће наша деца у будућности гледати на ту активност и колико ће често заправо избегавати да пишу, због негативних емоција који им је учење изазвало. Велики је број деце, тинејџера, па и одраслих који једноставно не воле да пишу и то избегавају увек када могу.
Али, треба да знате да се вештине писања развијају кроз читав живот (како усавршавање технике, тако и стила). Зато, немојте претерано журити.
Како онда балансирати између чињенице да морају научити да лепо пишу и смислено се изражавају и тога да то једноставно не воле? Тако што ћете им понудити један шири спектар могућности од којих ће моћи да изаберу неку која има значи, коју воле, а чији ће писање бити само један део.
Ево неколико идеја које вам могу помоћи:
1. Набавите свом детету дневник који се закључава
2. Немојте исправљати грешке црвеном хемијском
3. Водите породични дневник
4. Играјте занимљиве географије
5. Користите лепљиве папириће за поруке, уместо Вајбера.
6. Стављајте етикете на разне ствари у кући (зачине, брашна, кутије…)
7. Заједно правите листе за куповину
8. Записујте „бисере“ и чувајте их у тегли.
9. Редовно (на пример једном месечно) запишите планове и циљеве за наредни период – шта желите да остварите, како ћете то постићи исл.
Дајте свом детету шансу и да пише на другим местима, која нису сто и столица. Дозволите им и да стоје, да леже на стомаку, клече испред малог стола. Парола „за столом се пише“ требало би да буде заборављена.