Šta vreme provedeno ispred ekrana čini vašem detetu

jul 27, 2016

Ekrani su neizbežna stvarnost i deo odrastanja u modernom dobu. Skoro svako dete provodi sate gledajući u televizore, monitore, telefone…
decak tablet
To ne mora nužno biti loša stvar. Postoje edukativne aplikacije i televizijske emisije koje i te kako obogaćuju njihovo znanje, izoštravaju um i podstiču razvoj komunikacionih veština. Ali, samo ako se njima rukuje pažljivo. Brojna istraživanja pokazala su da je upravo kognitivni razvoj taj koji je ugrožen kod one dece koja previše vremena provode ispred ekrana, ne birajući pri tome kvalitetan sadržaj.

Verovali ili ne, prosečan mali Amerikanac dnevno provede čak sedam sati ispred ekrana!

Dugoročne posledice

Kad veoma mala deca dobiju u ruke smartfone ili tablete, postoji mogućnost da trajno oštete svoje moždane sposobnosti koje se tek razvijaju. Sposobnost da se fokusiraju, koncentrišu, zadrže pažnju, razumeju osećanja drugih ljudi, komuniciraju sa okruženjem, da obogaćuju rečnik – svi ti elementarni delovi dečjeg razvoja su ugroženi.
Da pojednostavimo – roditelji koji žure da decu nauče da rukuju modernim uređajima čine svom detetu mnogo više štete nego koristi.
Između rođenja i treće godine mozak ze veoma brzo razvija i naročito je osetljiv na nadražaje iz okruženja. Ovo se u medicini zove kritični period zbog toga što promene koje se tada dešavaju u mozgu zapravo formiraju trajnu osnovu za dalji razvoj moždanih funkcija. Da bi se veze između neurona u ovom periodu pravilno razvile detetu su potrebni specifični stimulansi iz okruženja. A, nećete verovati, baš ništa od tih stimulansa ne možete pronaći u mobilnim telefonima i tabletima. Kada malo dete provodi previše vremena pred ekranom ono propušta priliku da od stvarnog sveta dobije ono što mu je zaista potrebno – podsticaje za dalji razvoj, koji samim tim biva ugrožen.
I to ne samo privremeno. Ako stimulusi izostanu u kritičnom periodu, posledice će najverovatnije biti trajne.

Iako zvuči čudno, svi ti stimulansi koji prate moderne uređaje (sposobnost da se istovremeno obavlja više aktivnosti, brojnii stimulansi prstiju i ruku) upravo su ono što jednom mladom mozgu NIJE potrebno.

Za razliku od majke koja čita detetu priču, priča ispričana kroz ekran televizora ili tableta istovremeno detetu šalje zvuk i sliku. Dok slušaju mamu kako priča, procesiraju njene reči i stvaraju u glavi sliku ispričane priče, dečji mozgovi mnogo su više podstaknuti na rad nego kad im se putem ekrana sve servira „na gotovo”. Uređaji stvaraju slike umesto njih, a kognitivni razvoj slabi.
Teško stiču prijatelje

Frontalni režanj u mozgu je odgovoran za razdvoj socijalnih veština, empatije, razumevanje neverbalnih signala u razgovoru s prijateljima i kolegama i uopšte za socijalnu interakciju i uspešnu komunikaciju.
Ovaj deo mozga razvija se upravo u ranom detinjstvu, tokom već pomenutog kritičnog perioda. Dakle, ako vaše dete većinu dvog vremena provodi družeći se sa kompjuterom ili telefonom umesto u igri i razgovoru s drugarima, njegove socijalne sposobnosti biće značajno slabije i velika je šansa da to nikada nećete moći da ispravite.
Život nema prekidač

Jeste li nekad videli majku kako se kikoće dok njena beba spretno koristi smartfon ili dok pokušava da „klikće” po posteru ili slici u novinama, kao da je ekran? To možda izgleda slatko, ali ukazuje na dubok problem u detetovom mozgu – očekivanje da svaka aktivnost koju dete izvrši mora imati trenutni efekat i brz odgovor.
Ovo se može očekivati u svetu ekrana, ali ne i u stvarnom životu! Kada svaki pokret prstom detetu donosi novu sliku, obilje boja i pokreta, dečji mozak odgovara tako što luči dopamin, ključnu komponentu koja kontroliše centre povezane sa nagradom i zadovoljstvom. Dete se navikava na trenutni osećaj zadovoljstva i nagrade koju dobija samo pomeranjem prstiju i uvek će se radije vraćati ekranima koji pružaju mnogo brži odgovor od stvarnog sveta i interakcije sa drugarima.
Ne izbacujte uređaje iz kuće!
Uprkos opasnostima koje nosi preterano izlaganje dece modernim uređajima, oni imaju i mnogo dobrih strana. Kada dete napuni dve godine, možete im dati pristup pametnim uređajima, ali ga morate ograničiti. Najviše sat vremena svakog dana dovoljno je da im pomogne da razviju koordinaciju pokreta i čak izoštre jezičke veštine. Naravno, vreme provedeno pred ekranom mora biti strogo kontrolisano i nikad ne sme biti zamena za igru u stvarnom svetu – u parkiću sa drugarima.
Priredila: A. C.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama