Стандардизовани тестови и њихов (бе)смисао

На почетку сваке школске године, наставник је дужан да преда свој план рада који поред наставних тема садржи исходе и циљеве. Исходи су очекивани резултати и показују шта би ученик требало да зна на крају разреда. Циљеви су оно што наставник очекује да оствари. По мени, и једно и друго представља листу нереалних жеља посебно на крају друге школске године у епидемији.

Ближи се и закључивање оцена које за већину просветних радника представља најтежи део посла у непосредном раду са децом. Оцена има тежину јер може да мотивише, али и деморалише. Може да пружи лажну представу уколико је већа од заслужене, или да створи осећај огорчености ако је нижа од оне коју ученик мисли да заслужује.

Чињеница је да је најлакше оценити тестове, контролне и писмене задатке захваљујући скали која прецизно одређује оцену, али оцена мора да обухвати и заинтересованост, ангажовање и колико је ученик напредовао у међувремену.

Ако говоримо само о задацима у писаном облику, познато је да су поједини ученици успешнији док усмено одговарају. На тестовима, контролним и писменим задацима немогуће је узети у обзир како се ученик осећа тог дана. Такође, испитне ситуације су врло стресне – не само за децу, већ и за одрасле.

За месец дана будуће средњошколце очекује полагање три теста. Ове школске године осмаци, као и остали ђаци старијих разреда, похађали су наставу и по комбинованом систему – мало „на даљину“, мало у школи. Ако додам и чињеницу да су прошле године три месеца часове пратили на РТС-у и разним платформама, питам се да ли је реално очекивати да ће мали матуранти показати велико знање.

С обзиром на то да су стандарди мерила за оствареност исхода и на основу којих се праве задаци, намеће се питање како би ти задаци требало да изгледају када је готово немогуће остварити исходе.

Стандардизовани задаци и тестови постоје да би се измерило знање ученика, али и успешност наставника. Да ли је могуће прецизно измерити знање ученика и са сигурношћу тврдити да ли смо били успешни или не?!

Исходи, циљеви, стандарди и задаци су укалупљени термини који покушавају прецизно да дефинишу садржаје ових појмова. Морам да признам да ове термине све мање разумем.

 

Марина Раичевић, професор енглеског језика