Стигла је зима
Јесен је полако отишла, а уместо ње стигла хладна бела зима. Ушуњала се полако у наше животе и својим леденим рукама чврсто стегла цео град.
Снежни облаци као беле лађе плове небом, а из њих је пада први снег. Нежне беле пахуље као небеске балерине плешу у лету док са великих висина падају на улице и кровове кућа. Све око нас, полако постаје бело. Дрвеће је добило нову одећу и уморне гране нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима. На травњацима су дебели вунени теписи, а на крововима кућа бели шешири. Мраз је на прозорским стаклима исплео сребрену чипку и уместо завеса различитих боја, сада на свим прозорима висе беле чипкасте завесе. Зима је пробудила успаване димњаке. Из њих се високо према небу диже густи сиви дим. Људи се греју у својим кућама, а животиње су се завукле у своја склоништа. Природа се лагано спрема за зимски сан. Птице селице су одлетеле на југ, а врапци су ућутали. Седе у својим малим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Једино деци није хладно. Обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти по њихови ногама.
Kад стигне зима и мраз све около стегне једино се на дечијим лицима види осмех. Они воле кад им се пахуље нежно лепе за лице, воле снег и игре у њему. Зима је деци омиљено годишње доба.
Боске