Roditeljima neodazivanje na ime predstavlja veliki problem jer ne znaju kako dopreti do deteta, kako ga pozvati i pridobiti njegovu pažnju. Takvoj deci može biti veliki problem da stupe u socijalne interakcije s vršnjacima jer nemaju razvijenu svest da neko želi da im se obrati pozivajući njihovo ime.
Neodazivanje na ime je najčešće znak značajnijeg kašnjenja u komunikacijskom razvoju ili pak se radi o kognitivnim teškoćama.
Najlakše je započeti s učenjem odazivanja na ime u uslovima izolovanim od svih ometajućih faktora (dakle, skloniti sve što detetu inače odvraća pažnju). Npr. za kuhinjskim stolom ili u bilo kojoj prostoriji gde nema detetovih igračaka, TV-a i sl.
Pripremite svakako neki oblik nagrade za dete kad postignete željeno – omiljenu hranu, igračku, zagrlite ga i sl.
Kad tako sedite u prostoriji, pričekajte da dete pogleda u nekom drugom smeru, a zatim pozovite njegovo ime. Ako vas odmah pogleda, nagradite ga. Ako dete ne reaguje ne poziv, izgovorite njegovo ime glasnije i pokušajte dodatno da mu privučete pažnju, npr.tapkanjem po stolu.
Ponavljajte to dok vas ne pogleda (poziv i tapkanje).
Svaki put kad dete uspe, nagradite ga i OBAVEZNO napomenite zašto je nagrađeno: „Bravo, čuo/čula si svoje ime!“
Nastavite tako da vežbate koristeći se prvo samo pozivanjem imena, a tapkanje po stolu ili neki drugi način privlačenja pažnje koristite samo ako se dete ne odazove na poziv par puta.
Ponavljajte navedeno dok ne postignete da dete u takvim izolovanim uslovima počne da se odaziva na ime u bar 80% slučajeva.
Imajte na umu da je puno delotvornije kad su te vežbe KRAĆE i ČEŠĆE tokom dana, tako dete lakše zadrži pažnju i ima manje šanse za frustracije.
Drugi, napredniji korak uključuje ponavljanje iste radnje, ali u uslovima gde dete ima na raspolaganju neku omiljenu igračku ili se premestite u sobu s TV-om. To će biti lagani prelaz od uslova odazivanja na ime bez ometajućih faktora u okolini prema uslovima gde dete ipak mora s nekog predmeta interesa da usmeri pažnju na vas. Dakle, pazite da je dete usmereno na nešto drugo (igračku, TV) kad pozivate njegovo ime. Na taj način će dete vežbati da preusmeri svoju pažnju s trenutnog predmeta interesa na vas. Ponovite čitav postupak naveden gore, nagradite dete kad vas pogleda i nastavite sa vežbom dok se u ovim uslovima dete ne počne odazivati na ime u 80% slučajeva.
Idući korak, naravno, predviđa odazivanje deteta na ime u svakodnevnim, nestrukturiranim situacijama i uslovima. Uvek ga dozivajte kad vidite da je zaokupljeni nekom aktivnošću, ponavljajte opisan postupak. Koristite dodatne načine pridobijanja pažnje, a s vremenom radite na tome da se odazove samo na poziv. Ako se ne odazove na prvi poziv, pozovete glasnije. Nakon toga se poslužite dodatnim načinima privlačenja pažnje. U početku vežbajte kad ste blizu deteta, a s vremenom probajte isto iz druge sobe, u različitim situacijama, uključite i druge ljude…
Imajte na umu da čak i deca koja nemaju problema sa socijalnim veštinama ponekad ne reaguju na dozivanje jer su ‘zadubljeni u nešto’ pa to isto važi i za dete s teškoćama.
Izvor: medijaskapismenost.hr