У нашу редакцију стигло је занимљиво питање које вам заједно са одговором преносимо у целости:
П: Имамо шестогодишњакињу који је у протеклих шест месеци или више деловала фрустрирано и апатично у већини случајева ако не добије баш оно што жели. Ми нисмо богати, али живимо удобно и желимо да радимо забавне ствари са децом. Али тешко је кад се осећамо као да то деца уопште не цене. Покушали смо да разговарамо са њом о томе, до јаој објаснимо да живот уме да буде тежак и напоран, али то не прави разлику. Хвала вам за било какав савет о томе како да научимо дете да буде захвално за оно што јој пружамо.
О: Нешто што ми је упало у очи била је ваша изјава да волите да радите забавне ствари са својом децом, али да то није цењено. И то разумем. Када одвојите време (а често и новац) да бисте се лепо провели са децом, осећате се као да су вас полили хладном водом када не цене то. Што више очекујемо да ће наша деца бити захвална, то су она захтевнија. Прилично обесхрабрујуће.
Хајде да зумирамо ситуацију.
Ја имам 41 годину. Моји родитељи су се лепо бринули о мени, али признајмо – моја осећања нису диктирала породичне догађаје и излете. Мој отац је рецимо волео да обилази цркве и уопште богомоље свих врста (што је више историјски, то је боље) и провели смо многе викенде возећи се унаоколо у потрази за црквом коју је „неко поменуо“ мом оцу. Мој брат и ја смо седели на задњем седишту, без технологије, слушајући музику коју је волела моја мајка и чекали смо.
Нико нас није питао да ли нам се то свиђа. Нико није питао да ли желимо да сазнамо неке занимљиве чињенице. Знали смо да смо заједно у томе и да није наша срећа није најважнија. Да ли нам је било досадно? Наравно. Али и мој одрасли брат и ја волимо да обилазимо цркве и манастире. Нешто у вези тих излазака је успело.
Дакле, родитељи у прошлости нису били баш много забринути да ли су им деца срећна и да ли се добро забављају. Родитељи данас? Само о томе мисле.
Било да су излети, забаве или годишњи одмори, наши родитељски животи су постали потпуно фокусирани на децу. Минијатурни викенди су дизајнирани како би наша деца била срећна и то је прави хаос.
Права захвалност се развија годинама. Захтева дубоку емпатију и уважавање осећаја других. Једноставно речено, не могу да ценим свој живот ако не могу разумети и саосећати за другог.
Колико је разумно очекивати да шестогодишњак буде захвалан? Да цени вашу жртву? Да се брине како се ви осећате, више него себе? Прилично нереално.
Шестогодишњаци су посебно занимљиви јер су неки веома осетљиви на околину. Нису увек захвални, али помаже да буду више прилагођени другима.
Неки други 6-годишњи мали људи могу да изгледају као црна рупа у коју се слива сва ваша пажња, наде и снови. Они нису срећни и нису захвални. Зашто се то догодило? Да ли је ваше дете суштински себично? Не баш. То је дете, па је природно окренуто себи, али у суштини дајете му превише онога што му није потребно.
Оно што је потребно, је да престанете да покушавате да га учините срећним. Престаните да планирате превише догађаја за своје дете. Престаните да узимате дететов лош став лично. Пре свега, престаните да разговарате са њим о захвалности. Зашто? Прво, ако погледамо доказе, знамо да то не функционише. (Верујте ми, да звоцање има неку сврху, моја деца би до сада била савршена.) Друго, ово важи за све људе – што више покушавамо да их задовољимо, то више изазивамо њихову зловољу. Кад покушавамо да учинимо нашу децу срећном, завршићемо повређени. Деца контролишу наше расположење, наше планове, родитељство и наше поверење.
Парадоксално је, али кад мало попустите вратиће се и ваш родитељски ауторитет. Дете ће осетити ваше поверење, јер ће знати да није задужено за срећу целе породице. У почетку им се неће допадати одсуство ваше анимације, али ће се временом опустити. За ово мора да прође неко време.
На крају, пронађите начине да се повежете са вашим дететом. Почните да гаје гледате право у очи и слушате, без много коментара или критике. Читајте заједно, шетајте заједно, направите слагалицу, плешите – све што захтева физичку близину без много говора или учења. Блискост и контакт са очима шаљу снажну поруку да вам је важна, а слушање без коментара помаже у смањењу хроничне борбе за власт у којој сте се нашли.
Претпостављам да ће ово трајати неко време, па останите стрпљиви и љубазни. Изгубићете понекад и стрпљење, али не одустајте. Биће времена за последице и лекције – само се сада одморите. Срећно.
A. M.