Strpljenje se uči odmalena

maj 19, 2015

Strpljenje je ključni faktor gotovo svakog uspeha. Ljudi koji nemaju kratak fitilj, obično ostvare ciljeve koji su drugima nedostižni, a bolje reaguju i u svakodnevnim situacijama koje podrazumevaju frustraciju. Iako je moderni način života prepun frustracija na svakom koraku, stručnjaci navode da se strpljenje uči, a kao i obično, najvažnije je raditi na sebi. “Strpljen – spašen” i “Dobre stvari dolaze onima koji čekaju” samo su dve od mnogobrojnih poslovica koje veličaju strpljenje. A teško je pridržavati ih se, naročito u vremenu u kojem se živi brzo pa se izjalovi i ono malo planova.HIROVITO-DETE
Zašto smo nestrpljivi
Za “kratak fitilj” zaslužna je priroda, jer se nestrpljivi rađamo. Kako navodi psiholog i psihoterapeut Vukica Samardžić, strpljenje se uči od malih nogu.
– U prirodi deteta je da traži zadovoljenje potrebe istog trenutka kada se ona javi. Kada je beba gladna ona plače iz sveg glasa i traži hranu istog trenutka. Naravno da nećete pustiti malo dete da gladuje da bi vežbalo da bude strpljivo. Ali, kako dete raste roditelji, kroz vaspitanje nužno uvode neke frustracije i dete se uči strpljenju. Na primer, dete od tri-četri godine počinje da uči da ne može da upada u razgovor kada mama i tata pričaju, već mora da sačeka da bi reklo šta želi da kaže.
Ukoliko roditelji ne bi uvodili ovakve, socijalno prihvatljive frustracije, dete bi raslo bez ikakvih ograničenja, a to nije dobro za dete. Dobili bismo odraslu osobu koja nije u stanju da odlaže zadovoljenje, nije u stanju da prihvati odgovornosti koje odraslo doba nosi i ni sama nije u stanju da odgaja dete koje bi naučilo da bude strpljivo odnosno da toleriše frustraciju – kaže naša sagovornica.
Već od petogodišnjeg deteta možemo očekivati oblike ponašanja koji ukazuju da je dete sposobno da odloži frustraciju i da bude strpljivo. Međutim, postoje i faktori koji se tiču temperamenta, a oni se uče teže. Osim toga, često “pucamo” i pod pritiskom koji nema veze s vaspitanjem i temperamentom. – Za ljude koleričnog temperamenta je karakteristično upravo to da brzo planu, ali se brzo i smire. Takođe, postoje i neki situacioni faktori koji mogu biti u vezi sa načinom na koji će neko izlaziti na kraj sa situacijama koje zahtevaju strpljenje. Najčešće su to situacije u kojima frustracija po svojim karakteristikama (prevelikog obima, dugotrajna, neuvremenjena, sveobuhvatna i sl.) prevazilazi kapacitet osobe da sa njom izađe na kraj – ističe Samardžić.
Zašto je strpljenje važno
Strpljenje je u bliskoj vezi sa ciljevima, vrednosnim sistemom koji je osoba usvojila. Osobe koje vrednuju znanje i stručnost i pri tom imaju visok nivo aspiracija, moći će da uz ulaganje vremena i energije, odlože zadovoljenje nekih drugih potreba i da pokažu dovoljno strpljenja kako bi ostvarili ciljeve.
– Na primer, mladić koji želi da postane inženjer, ulagaće energiju i vreme u spremanje vežbi, kolokvijuma, ispita… da bi ostvario svoj cilj. On će pri tom pokazati visok nivo tolerancije na frustraciju, jer sigurno neće izaći u grad svaki put kad bude osetio potrebu za tim – kaže Samardžić.
Trpeljivi na sve i svašta
Samardžić navodi i da postoje ljudi koji preteruju sa svojim strpljenjem, bivaju trpeljivi na sve i svašta, akumuliraju loša osećanja i onda na neki, nebitan povod burno reaguju. Za takvu osobu to je samo kap koja je prelila čašu trpljenja i negativnih osećanja a za posmatrače je njegovo ponašanje neprimereno i neprihvatljivo.
Kako vežbati strpljenje
Udahnite duboko
– Duboko udahnite dva, tri ili više puta. Tako ćete usporiti rad srca i smanjiti krvni pitisak.
Izbrojte do deset
– Pre nego što naglo odreagujete izbrojte bar do deset.
Pišite
– Dokazano je više puta da pisanje smiruje misli. Istraživači su otkrili da pisanje reguliše emocije. Daje nam osećaj da smo rekli ono što smo hteli da kažemo drugoj osobi.
Umijte se
– Otiđite do najbližeg kupatila i umijte se hladnom vodom. Tuširanje je još bolje, ali je umivanje praktičnije. Hladna voda umnogome utiče na vaše strpljenje.
Prošetajte
– Ne mora svaki problem da se reši odmah. Prošetajte minut ili dva i onda se pozabavite problemom. Nakon šetnje ćete se smiriti i razmišljati racionalnije
Aleksandar Rodić
Izvor:  blic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama