Љубазност и помагање другима не само да ће вас усрећити него ће и смањити ризик од инфаркта и депресије.
Осим што љубазност јача друштво, помаже и појединцима. Људи који сваком странцу придрже врата да би ушао иза њих, још месец дана су срећнији од оних који су то учинили само једанпут, показало је америчко истраживање. Није пресудно питање да ли сте били љубазни према некоме кога волите или странцу.
„Велики чин љубазности према некоме има значајне социјалне последице: можда стекнете новог пријатеља, можда вам се великодушно захвали, али у сваком случају усрећујете и себе и њега“, објашњава аутор истраживања Соња Либомирски.
На пример, ако странцу платите кафу (можда зато што је заборавио новчаник), вероватно ћете мало прочаврљати, а ако преузмете на себе бригу да старијем суседу сваки дан донесете оно што треба из продавнице, створићете вероватно квалитетан однос.
Само „хвала“ је јаче чак и од новчане награде
Истраживање у којем су родитеље, који су каснили у школу по децу, новчано казнили показало је да су након тога каснили двоструко чешће, а мање су каснили након што им је учитељица захвалила. Захвалност мозак доживљава као одговорност према другом, а новац као одговорност према себи.
Љубазност побеђује страх, љутњу и стрес
Љубазност може помоћи у регулисању наших емоција, што опет има позитиван утицај на наше здравље. Тешко је бити бесан, љут, огорчен или у страху кад једанпут покажете несебичну љубав према другом и осетите позитивне ефекте тога, истичу стручњаци.
Помагање јача имунитет и мозак
Они који су редовно помагали другима имали су боље ментално здравље и мању могућност да падну у депресију. Истраживања показују да ће такви људи ређе оболети од хроничних болести и да најчешће имају бољи имунолошки систем.
Добро се добрим враћа
Љубазност и гени који регулишу производњу допамина, хормона еуфорије, повезани су, показало је израелско истраживање.
Након што су помагали другима, испитаници су били задовољнији и имали више самопоуздања па стручњаци стога тврде да је алтруизам мотивисан и властитим интересом. Но ако се и онај који помаже и онај који прима помоћ осећају добро – још боље. Љубазност је ствар избора, став да можете променити нечији живот, макар и неком ситницом.
Али, хормони делују и обрнуто. Истраживачи Биб Латан и Џон Дарли открили су феномен познат као ефект посматрача: кад неком треба помоћ на јавном месту, што је више људи око њега, то је мања вероватноћа да ће му неко пружити помоћ зато што сви желе да побегну од гужве и претпостављају да ће други преузети одговорност. Такво игнорисање тренутно убрзава пулс и подстиче лучење кортизола, хормона стреса, а дугорочно руши самопоуздање. Једини људи који могу игнорисати друге без последица су – психопате.
Насмеј се и 70 одсто је изгледније да ће ти помоћи
Људи који су срећнији не само да околину посматрају ведрије него и дозивају срећне околности. Насмејаним испитаницима којима је пукла кеса с намирницама пролазници су и до 70 одсто чешће прискочили у помоћ него мргудима који су опсовали, показала је британска студија.
Новац усрећује, али само ако га трошите на друге
Људи који новац троше на искуство, односно доживљај попут концерта, срећнији су од оних који купују материјалне ствари, показало је америчко истраживање. Но, новац још више усрећује ако искуством „почастите“ неког другог.
Осмех је најбоља плата за помагање
Усрећите ли неког другог, његов осмех и срећа ће вас „заразити“. Чак ће и одглумљени осмех подстаћи лучење серотонина и побољшати расположење.
znakoviporedputa