Оног дана када је на порталу дневног листа Блиц објављен ексклузивни интервју са министром просвете Младеном Шарчевић, поменувши неколико нових модела наставе који се спремају за предстојећу школску годину, отворила су се многа питања. Нека од њих, трудећи са да не претерамо, поставили смо и Министарству просвете. Одговор, међутим, нисмо добили.
То нас не спречава да та питања покренемо, у нади да ће се одговори на њих појавити у наредним данима.
Смене ће у основним школама бити другачије него до сада. Први и други разреди кретаће ујутро у 8.00 и завршаваће у 11.00. После најмлађих долазе трећи и четврти разред и остају на настави од 11.00 до око 14 часова. Петаци и шестаци који ће своја четири часа имати од 14 до 17 часова, док ће седмаци и осмаци бити у клупама од 17.00 до око 20.00.
Поред родитеља, којима неће бити нимало једноставно да организују одлазак и повратак ако имају више деце у различитим сменама, у врло незавидној позицији су и наставници страних језика. Велики број њих предаје ђацима од 1. до 8. разреда. Да ли то значи да ће ти наставници у школи бити од 8 до 20 часова, а од куће ће радити са оним ђацима који су изабрали да уче на даљину?
„Школе и родитељи имаће избор – да ли ће радити од куће или у учионици.“
Ово у теорији звучи као идеално решење. Све је ствар договора. Међутим, шта се дешава онда када је договор тешко постићи? Шта се дешава када, примера ради, од 25 ученика, њих 23 жели да долази у школу, а њих свега двоје жели да учи онлајн. Ово је прилично реалан сценарио. Да ли ће тај учитељ радити тродупли посао? У учионици са 11 ђака, у другој са 12, а код куће са ово двоје који желе да раде онлајн?
Министар је поменуо да ће у настави бити ангажовани и библиотекари, психолози, педагози, учитељи у боравку. Међутим, ти учитељи у боравку и даље ће морати да раде у боравку, зар не? И колико ми то имамо библиотекара и педагога?
Министар каже и да ће се настава изводити уз поштовање свих мера које важе и код нас и у свету, истичући обавезан простор од четири квадрата по детету, те да у учионици може бити највише 15 ђака. И сви ће морати да носе маске. И биће суспендовани ако маске не носе.
Рачуница је јасна. Учионица мора да има око 70 квадрата – по четири за сваког ђака, а ту је и учитељ. Питање је колико таквих учионица заиста има у српским школама. Засигурно не баш много. У реду, користићемо сале. Већина школа има по једну. Питамо се како ће то помоћи.
Сасвим је у реду то што ће се од ђака очекивати да носе маске. Али, свако ко прати реакције родитеља на нове објаве које се тичу школе (ево коментара на једну од таквих објава), зна колико има оних који тврде да њихова деца маске неће носити. Они верују да маске њиховој деци ускраћују кисеоник, да им чине више лошег него доброг. Не верују да њихово дете може неког да угрози. Да ли ћемо санкционисати њихову децу и њих? Шта значи „суспензија“ коју министар помиње као казну за оне ђаке који буду скидали маске?
– Имају рачунар на послу, а уколико су болесни моћи ће да га у договору са директором узму на реверс – каже министар.
Иако смо сигурни да из Министарства нису желели да пошаљу такву поруку, ово звучи као да наставници у наредној школској години неће имати право на боловање. Такође, јасно је да ће сваки наставник и сваки учитељ морати да ради паралелно од куће и у школи. Да ли наше школе имају довољно рачунара које би дали на реверс свим наставницима? Јер, сада је то њихов основни алат за рад.
Још је много питања на која не видимо јасан одговор:
Ако боравак за први и други разред креће од 11, да ли то значи да ће се деца из боравка ипак у школи наћи истовремено кад и остали ђаци?
Ако закон брани да деца до 12 година буду сама (што се често истиче), како ће бити решено питање ученика трећег и четвртог разреда чији родитељи раде?
Родитељи су поставили и питање одлуке школа коју ће платформу користити, па се питају како ће, уз своје редовне обавезе, моћи да „похватају“ све различите облике комуникације јер ће неки наставници користити Зум, други Вајбер, трећи Гугл учионицу…
Шта ће бити ако се деси да се наставник/ученик зарази? Да ли цело одељење иде у изолацију?
Како ће се бирати приоритетни предмети за које ће се настава одржавати у школи?
Иако је сасвим јасно да је ово ситуација у којој се налазимо први пут, те да идеално решење не постоји, а компромисе ћемо морати да правимо, верујемо да, кад се већ неке идеје и предлози изнесу јавно, они којих се то тиче заслужују да чују и објашњење, па макар оно било – не знамо, нисмо то још довољно разрадили, али ћемо се потрудити да вам одговоримо што пре.
Аутор: А. Цвјетић