Svaki put kada uz sebe stavimo bebu koja je nervozna, mi joj poručujemo: Tu sam za tebe, UVEK

jul 22, 2019

Nošenje beba i dece polako prestaje da bude nešto čega se majke stide jer će time, zaboga, razmaziti decu. Edukacija polako, ali sigurno dopire i do onih najokorelijih protivnika „navikavanja na ruke”, a nosiljke imaju još jednu prednost – ne navikavate ih na ruke, samo na blizinu i dodir.

Ukratko o benefitima nošenja i pravilnom nošenju i reč dve o specifičnom projektu pokrenutom o Srbiji – Leninim Putujućim nosiljkama, govori Isidorom Kosić, savetnica za nošenje i vlasnica prodavnice ergonomskih nosiljki.

Ana: Kako i kada je počelo tvoje interesovanje za nošenje?

Isidora: Za nošenje sam počela da se interesujem još u trudnoći. Delovalo mi je potpuno prirodno da ću nakon porođaja želeti da često nosim svoju bebu koja je iz jedna mirne, tople i relativno mračne sredine izašla u bučan svet pun nadražaja. Kupila sam elastičnu maramu još u trudnoći i tako nesvesno započela izgradnju svoje buduće karijere. Brzo sam shvatila da nisam pogrešila, nošenje nam je olakšalo period grčeva koji je rano počeo i predugo trajao. Desilo se tako i da se beba borila sa refluksom te je savet pedijatra bio da se beba nakon podoja drži najmanje 45 minuta u uspravnom položaju. Mislim da nema potrebe da naglašavam da nam je marama u tome bila spas.

Ana: Zašto si odlučila da postaneš savetnica za nošenje beba?

Isidora: Odlučila sam da završim kurs za savetnicu kada sam shvatila da bih mnogo ranije počela maramu koristi ne samo kao pomoć u kući nego i za izlaske napolje, samo da sam imala nekog da me ohrabri i da mi pomogne da se osećam sigurnije. Uz to, želela sam da svoje oduševljenje nošenjem podelim sa svim roditeljima sveta. Nama je nošenje pomoglo na nivou porodice. Ja sam se osećala sigurnije i smirenije kada sam nosila, suprug je znao da ne mora da brine kako ću izaći u šetnju po brdovitoj Banjici kada sam sama sa bebom. Imali smo sredstvo za smirivanje bebe koje je apsolutno uvek palilo i pitali smo se zašto se više ne priča o tome. Zašto više roditelja ne poseže za ergonomskim maramama i nosiljkama.

Ana: Gde roditelji najčešće greše?

Isidora: Moje mišljenje je da roditelji najčešće greše što ne počnu sa nošenjem od prvih dana. Susrećem se sa mnogo roditelja koji se odluče na kupovinu nosiljke tek onda kada beba postane preteška da se nosi u rukama. Treba razumeti da nošenje, koliko god bilo prirodno i udobno, spade u još jednu stvar koju beba treba da nauči. Baš kao što je i kupanje prirodno i lepo, mi smo ti od kojih zavisi da li će se beba plašiti vode i kupanje doživljavati kao stres ili će uživati. Naravno da je mnogo lakše navići malu bebu na nošenje. Do nekog četvrtog ili petog meseca sasvim sigurno nećete imati problem da naviknete bebu na nosiljku. Ipak, roditelji često odluče da kupe nosiljku tek kada beba dosegne 8-9 kg pa sam tako imala bebe od 9 meseci koje prvi put iskuse nošenje van ruku i naravno da tada u većini slučajeva treba mnogo mnogo više rada i strpljenja da bi se beba navikla na taj položaj.

Ana: Koja pitanja najčešće dobijaš?

Isidora: Osim očekivanih pitanja o razlikama između različitih vrsta nosiljke, najčešće se roditelji interesuju za nošenje bebe tako da gleda ka napred. Česta su i pitanja kada se može početi sa nošenjem kao i do kada se može nositi. Ukratko ću odgovoriti na sva ova pitanja. Pre svega, sa nošenjem se može početi od rođenja, odnosno od onog trenutka kada se majka oseti spremnom. Za nošenje od rođenja je veoma važno izabrati odgovarajući tip nosiljke a to su pre svega marame. Druga stvar koju vredi znati je da se beba može nositi onoliko dugo koliko roditelji mogu da izdrže: ja i danas ponekad nosim svog sina od dve i po godine. Ovo vam govori da je dobra nosiljka investicija na duge staze u koju zaista verujem da vredi uložiti. I da ukratko odgovorim na prvo pitanje koje sam spomenula, nošenje bebe ka napred nije nešto što se preporučuje iz više razloga. Pre svega, beba je u tom položaju nezaštićena, izložena velikom broju stimulansa pa, iako tako ne deluje u trenutku, prima prevelik broj informacija koje ne može da obradi. Kasnije u toku dana se kod beba koje se ovako nose, može desiti da budu veoma kenjkave, plačljive i nervozne a roditelji ne shvate odmah zašto se beba tako ponaša. Uz to, bebe najčešće zaspu dok se nose, a kada je beba okrenuta ka napred i zaspi, nema gde da nasloni glavu pa joj glavica pada na grudi i tako može doći do zatvaranja disajnih puteva. Bebu u ovom položaju ne vidimo dobro i velika je verovatnoća da nećemo na vreme uspeti da reagujemo na njene potrebe.

Ana: Zašto je važno da nosimo decu?

Isidora: Na ovu temu su čitave knjige napisane, ali ukratko, važno je nositi bebe od najranijeg perioda zato što na taj način gradimo zdrav odnos pun poverenja ispunjavajući bebine osnovne potrebe. Svaki put kada uz sebe stavimo bebu koja je nervozna, koju nešto boli ili jednostavno traži naš dodir, mi joj poručujemo: tu sam za tebe uvek. Dok nosimo bebu uz sebe dešavaju se hemijski procesi koji obezbeđuju pravilan emotivni razvoj deteta što će reći da bebe koje su redovno nošene imaju izgrađenu odličnu osnovu da sutra postanu srećni ljudi.

Ana: Sve ređe nosiš svoje dete, ali te to ne sprečava da deliš entuzijazam sa drugima. Kako širiš ljubav prema nošenju?

Isidora: Svoje dete nosim sve ređe, to je istina, ali sam ga dugo svakodnevno nosila i videla benefite koje nam je svima to donelo. Svoju ljubav se trudim da delim na nenametljiv i iskren način. Ja nisam tu da osuđujem one koji ne nose ili da ih ubeđujem da treba da nose, tu sam da svoje znanje delim i budem podrška onima koji već nose ali pre svega onima koji još nisu sigurni da li je to za njih, da li će se snaći, da li tako treba…

Ana: Deo si grupe LeninePutujućeNosiljke, smatraš li da postoji benefit rada jedne takve grupe za društvo i da li treba ovakav princip da se proširi svuda?

Isidora: Ako se vratimo na deo teksta gde govorim o tome kako nošenjem bebe stvaramo srećnog čoveka, mislim da jasno vidimo da nošenje donosi benefit za celo društvo! Ako bi svaki roditelj kroz nošenje podržavao svoje dete, ispunjavao njegovu POTREBU za dodirom i kontaktom, ako bi zahvaljujući nošenju više porodica imalo zdrave međuljudske odnose jer su naučili da su tu jedni za druge, da budu podrška jedni drugima, mislim da bi manje dece izrastalo u nezadovoljne ljude. Krilatica ove divne grupe je „nošenje pripada svima“ i ja se apsolutno slažem sa tim. Svako dete i svaki roditelj imaju pravo da se nose na zdrav i udoban način. Ako ne mogu to pravo da ostvare isključivo iz materijalnih razloga, zajednica treba da im pomogne u tome.

Ana: Šta je to što po tvom mišljenju izdavaja ovu grupu od drugih?

Isidora: Ova grupa je ispunjena ljubavlju i poštovanjem, ispunjena je jednom pozitivnom energijom i divnim idejama. Svako ko je ušao u grupu video je da to nije samo grupa o nošenju, to je grupa podrške namenjena svim roditeljima koji osećaju da im podrška u bilo kom segmentu roditeljstva nedostaje. Tu smo da se bodrimo, pomažemo, nasmejemo i družimo. Bilo bi lepo da ima više ovakvih mesta kako u onlajn, još više i u stvarnom svetu.

Ana: Koji savet imaš za kraj?

Isidora: Savet za kraj je: počnite da nosite svoje dete na vreme, pomozite mu da se lakše prilagodi novoj okolini u kojoj se iznenada našlo i da što brže prebrodi stres koji je proživljen na porođaju. Ne ustručavajte se da tražite pomoć, ne samo u nošenju, nego i pomoć od svojih najbližih. Roditi dete nije lako. Postati roditelj nije lako. Nema potrebe da kroz to prolazite sami.

Reč dve o LeninimPutujućimNosiljkama

Grupa je nastala kao odgovor na lošu materijalnu situaciju prevashodno u Srbiji, a potom i u celoj regiji. Munjevitom brzinom razvila se u grupu predivnih mama. Grupa omogućava dugoročnu asistenciju roditeljima koji ne mogu da priušte da kupe nosiljke i postoji godinu dana. Za godinu dana preko 1500 puta smo asistirali roditeljima, a naš skromni broj nosiljki zahvaljujući radu i ulaganju i dobroj volji ljudi i brendova je dostigao skoro pa 200. Posebno drage su dve nosiljke za decu sa posebnim potrebama koje su članovi kupili kroz donacije sa nama iz Amerike. Jedna je donirana školi „Milan Petrović” iz Novog Sada, a druga je otišla našem velikom borcu iz Hrvatske, malom Janu sa spina bifidom. Pored Ane Vuletić, u timu su Radmila Gacina, Marijana Mojsilović, Nina Jevtić, Nina Bukvić i Jelena Antolković koja je takođe savetnica za nošenje. Isidora nam je ogromna podrška kako savetima, tako i kroz besplatne radionice koje organizuje za naša okupljanja. Nadamo se da će se benifiti bebonošenja proširiti i u Srbiji još vise i da će roditelji znati kako da naprave pravi izbor i istraže ovu temu dodatno.

Intervju vodila: A. Vuletić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama