Deca često očekuju da ćemo ih primećivati samo kada se loše ponašaju i često su iznenađena i ne znaju kako da reaguju kada ih roditelj pohvali za adekvatno pozitivno ponašanje. Ako želimo da učvrstimo određeno ponašanje, trebalo bi da obratimo pažnju na njega i uvedemo nagradu (potkrepimo ga). Pažnja odraslih, sama po sebi, može biti moćna nagrada i podsticaj za decu da nauče i pokažu adekvatnije veštine i poželjno ponašanje.
Razmislite o sopstvenim kriterijumima nagrađivanja. Odnosno, koje je konkretno detetovo ponašanje vredno nagrade? Jer, ukoliko nagrađujete ono što je njegova obaveza, na taj način mu pružate podršku kao da ono čini nešto specijalno, a ne nešto što se podrazumeva, ili je rezultat vašeg prethodnog dogovora.
Nagrada DA, podmićivanje NE! Veoma je važno da se vaše nagrade ne shvate kao podmićivanje. Ukoliko detetu dajete poklon (nagradu) kada uradi nešto pozitivno (na primer, dobije dobru ocenu u školi), vi ga, u stvari, podmićujete ili „kupujete”. To će ga naučiti manipulaciji, pa će veoma brzo početi da očekuje nagrade za određena ponašanja i stvoriti uzajamnu, manipulativnu vezu. Kada jednom dete koje je materijalno motivisano da uči, upitate zašto, u stvari, uči – može se dogoditi da dobijete odgovor da je jedini razlog nagrada koju od svojih roditelja očekuje, ili na koju je naviklo.
Novčane nagrade treba izbegavati. Iz roditeljskih stavova dete uviđa da novac ima veliki značaj za život svih članova njegove porodice, pa brzo shvata da je novac oblik moći. Međutim, kada i ono za neki svoj trud bude nagrađeno novcem, ono ponašanje koje je za roditelje željeno i prihvatljivo pokušaće da uspostavi iz interesa, a ne zato što je shvatilo razloge zbog kojih njegovi roditelji na tom ponašanju insistiraju. S druge strane, ukoliko želite da naučite dete da poštuje vrednost novca, ili da ga naviknete da štedi – poslužite se džeparcem, a ne nagradom. Tek u starijem uzrastu (pubertet), džeparac može biti jedan od oblika nagrađivanja deteta. U ovom uzrastu, džeparac će pomoći da dete odgovorno postupa sa novcem.
Određene privilegije koje dete stiče nekim svojim izuzetnim ponašanjem su nagrade koje imaju zaista veliki podsticaj. Privilegije mogu biti dodatno vreme za gledanje TV-a, kasnije odlaženje u krevet, dobijanje još jedne priče za laku noć ili nešto drugo u čemu dete uživa. Privilegije nikad ne treba mešati sa osnovnim detetovim potrebama kao što su: hrana, vreme provedeno s roditeljima, sigurnost, ljubav ili poverenje.
Kada se daje pohvala, važno je imati sledeće stvari na umu (Bernstein, 2006):
1. Važna je iskrenost. Reći detetu zbog čega ga konkretno pohvaljujete uvećava iskrenost vašeg komentara i pomaže deci da tačno znaju šta su radili dobro. Komentari kao: Hvala ti što kažeš „molim“ i „hvala“ pomažu detetu da tačno zna koje je pozitivno ponašanje pokazalo, a koje vi odobravate, pre nego reći uopšteno „Bio si dobar danas“. Veliki broj buntovne dece ima loše iskustvo sa poverenjem u pohvale odraslih zato što ih vide kao neiskrene. Budite iskreni i govorite iz srca npr.“ponosim se tobom, jer si sredio sobu“.
2. Manje je više. Da bi ste sprečili dete da pomisli da ste neiskreni, dajte pozitivan komentar i prestanite više da pričate o tome. Neka bude jednostavno: „Bio si tako strpljiv danas u kafiću“. Ne smanjujte efekat pričajući dalje o tome. Ako dete slegne ramenima kao da mu je svejedno, ne dajte se zavarati. Verujte u snagu vašeg pozitivnog komentara i idite dalje.
3. Pokažite kontrast. Važno je detetu staviti do znanja šta je to što je uradilo drugačije nego pre i zašto je to bilo korisno. „Hvala ti što si sklonio svoje knjige sa stola pre nego što sam to tražio od tebe. To mi je zaista pomoglo da se usredsredim na pripremu večere“.
4. Što pre to bolje. Pokušajte da date pohvalu što je pre moguće nakon dobrog ponašanja. Što je odlaganje duže, manji će biti motivacioni efekat na dalje željeno ponašanje. Naravno, može proći par minuta. Tada je ipak prihvatljivo reći: „Hteo sam da ti kažem da sam primetio kako si podelio svoje DVD diskove sa svojim drugovima danas. To je bilo zaista pažljivo sa tvoje strane“.
5.Budite različiti i nepredvidivi. Izbegavajte da kažete uvek isto kada pohvaljujete dete. Što budete raznovrsniji, to će biti efektnije. Ako kažete: „Dobro je“ svaki put kada dete uradi nešto dobro, kompliment će početi da gubi svoje značenje. Dete će misliti da to radite mehanički i biće korektno. Variranje vaših komentara će pomoći detetu da vašu pohvalu doživi kao iskrenu i od srca.
6. Ne uzdržavajte se. Ponakad postoji zabrinutost da će previše pohvala imati za posledicu pobunu deteta protiv pohvala. Sve dok je pohvala iskrena i od srca, deca generalno reaguju dobro.
Ne zaboravite da pohvala koja nije praćena fizičkim kontaktom i gledanjem u oči za decu i nije prava nagrada. Podsećamo da nagrade treba davati pravično i promišljeno, odmereno. Pojedini roditelji nemaju meru i preteruju s pohvalama i nagradama tokom rada, pa dete očekuje da ih konstantno dobija. Dete koje se na to naviklo neće imati priliku da stekne samopouzdanje i realni, kritički uvid u ono što radi. Kada odraste, osećaće se veoma neprijatno i nesigurno ako tokom rada ne bude dobijalo podršku od drugih.
Ana Kalajdžić, specijalni pedagog (defektolog) i porodični psihoterapeut
psihoterapeut.ana@gmail.com