Dok šeta vračarskim ulicama, profesor dr Stojan Radenović rešava matematičke probleme. Pre dve godine otišao je u penziju sa mesta profesora matematike na beogradskom Mašinskom fakultetu, ali i dalje svakog dana, i po osam ili deset sati, radi matematiku. Zahvaljujući svojim rezultatima, radovima objavljenim u prestižnim časopisima i tome što ga citiraju kolege iz celog sveta, ime profesora Radenovića našlo se na listi „Najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015. godini“.
Ovu publikaciju svake godine, na osnovu broja radova u uglednim časopisima i broja citata, objavljuje kompanija „Tomson-Rojters“, koja je zadužena i za formiranje takozvane SCI liste naučnih časopisa, tj. koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta. U grupi najuticajnijih umova našlo se 3.000 istraživača iz ukupno 30 oblasti – u svakoj po stotinu. Profesor Radenović je oko 70. mesta među 100 matematičara i jedini među 3.000 ljudi iz svih oblasti pored čijeg imena stoji Srbija.
Skroman, dočekuje nas u suterenu zgrade, u prostoriji u kojoj od jutra do mraka rešava matematičke probleme. Pokušava da nas ubedi da to nije nikakav veliki uspeh i komentariše kako ima mnogo sjajnih mladih matematičara. Odmah napominje da na spisku 3.000 najuglednijih istraživača postoji još jedan Srbin i isto matematičar – profesor Stevo Stević, ali je on rangiran kao predstavnik Univerziteta kralja Abdulazisa u Saudijskoj Arabiji. Za svog kolegu Stevića tvrdi da je u poslednjih osam godina jedan od najčuvenijih i najcitiranijih matematičara na planeti.
– U penziji sam, ali i dalje se bavim matematikom svakog dana. Ona me činim boljim čovekom – započinje Radenović svoju priču. – Trudim se da se popravim. A od matematike tražim odgovor zašto je čovečanstvo ovakvo kakvo je. Matematička pravilnost pokazuje, nažalost, da nema opstanka čovečanstva bez stalnih konflikata. Konflikt je jedan od osnovnih postulata opstanka. Nažalost, većina tih konflikata kroz istoriju je bila krvava, ali tako mora da bude. Ne može čovečanstvo da se popravi, jer bi onda propalo. Samo manjina pojedinaca može da bude bolja.
Ali konflikt je i kada čovek pokušava da prevaziđe samog sebe, napominje naš sagovornik. Kaže, kada rešava matematički zadatak, u konfliktu je sa samim sobom. Muči se. A kada Novak Đoković igra sa Federerom, on ima tri konflikta – da pobedi sebe, njega i publiku koja mu nije naklonjena.
|
TAKMIČENJA TROŠE DECU
– Đaci Matematičke gimnazije su sjajna deca, dobra i pametna, ali ih toliko vežbanje i takmičenja promene. Zadaci koje rade su preteški, mnoge ne bi rešili ozbiljni, zreli matematičari – smatra profesor Radenović. – Ali oni rade isključivo po šablonu. Previše se troše na njih i to im oduzima svežinu. Mladi matematičari sa medaljama imaju slabije rezultate u nauci, jer ih kljukaju šablonima. To što rade je lepo i teško, ali im se mozak umori. Nemaju entuzijazma za istraživanja. |
Naš sagovornik kaže da je i u istraživanjima stalno prisutna velika borba, i to na nekoliko polja. Prvo, napominje, nema više naučnika, već samo istraživača. Naučnici su, kaže, postavili temelje i to su svetski čuvena imena iz minulih vekova, a svi koji se danas, u timovima, bave nekim malim, pojedinačnim problemima, samo su istraživači. Ni matematika, veli, nije nauka, ona je apsolutna. Nauke su fizika i hemija, gde nešto dokažete, pa kasnije možete da pobijete, gde u jednom trenutku prevaziđete dokazane istine. U matematici toga nema.
– U istraživanjima je posebno teško mladima da se probiju, jer je i tu sve komercijalizovano i postalo je biznis – objašnjava Radenović. – Da bi doktorirali, moraju da imaju rad na SCI listi. Da bi ga tu objavili, mora neko da zapazi njihov rad među hiljadama radova koje dobijaju iz celog sveta, i još moraju da plate i do hiljadu dolara. Mnogi naučni časopisi otvaraju se iz čistog biznisa. Ima ih na hiljade, a samo iz matematike čak oko 200 koji su ugledni.
Kao da to nije ništa, naš sagovornik kaže da je objavljivao radove u oko 40 svetskih časopisa. Štampano mu je približno 250 radova, a kolege su njegova dela citirale oko 3.300 puta. Oblast kojom se bavi je nelinearna analiza.
– To su samo brojke. Da bi vas smatrali uspešnim, morate u svemu tome da u učestvujete, da objavljujete. Poznajem i neke matematičke gromade, koje nemaju nikakve radove. Predaju u školi – komentariše ovaj neobični profesor, koji je i sam prvo predavao u školi.
Do 1980. godine je bio nastavnik u 14. gimnaziji, da bi potom doktorirao i naredne dve decenije bio predavač na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Od 2000. godine radio je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je dočekao i penziju.
– Volim rad sa studentima. Veća mi je radost da popravim jedno dete, nego sva priznanja i novac – iskren je naš sagovornik. – Kao što ja nikada nisam poštovao autoritete, već sam ih proveravao, tako sam učio i svoje studente. Nisam od onih što se pred studentima predstavljaju kao veliki autoriteti. Naprotiv, mislim da oni treba da ruše koncept predavanja i da ga svojim pitanjima ožive.
Posao na fakultetu je učiteljski, kaže, i njegova suština je da profesor popravlja studente sa kojima radi. U tom procesu, dodaje, često poprave i oni njega.
– Nema veće radosti od toga kad oni meni pronađu grešku, kada se stvori interakcija na času. To i njih i mene čini boljim ljudima – zaključuje Radenović.
Izvor: novosti.rs