Тако нас је одгајао деда. Без читања дебелих књига, без повишеног гласа, без укора…

1 марта, 2020

О васпитању деце је написано много дебелих књига, али најкориснија су она сазнања о васпитању  из личних искустава и искуства која чујемо од старијих.

Следећа прича је управо то, а сигурно ће вас   начин васпитања наших бака и дедова натерати да размислите о васпитању своје деце. Прочитајте васпитне методе наших родитеља, бака и дедова.

Сећам се да ме је бака једном са мојим братом оставила у кући са мојим дедом Бака је отишла на пар дан и чувао нас је деда. Време је било за спавање, Деда нас је опоменуо да треба да легнемо да спавамо.  Деда је рекао:

– Спавајте,  сутра ћу вас пробудити прилично рано. И да се зна, доручак је у девет сати.

Нисмо, наравно, обраћали пажњу на њега. Непрестано смо скакали по креветима, јурили по целој кући, вриштали и дивљали. Заспали  смо нешто иза поноћи.

Следећег јутра деда је   и у 8:30 дошао да нас пробуди.

– Устајте децо, доручак је у девет.

“Да, деда, знамо … па …”

И, наравно, наставили смо да спавамо. Устали смо тек око 11:00, и наш први посао је био да потражимо нешто за доручак. Нисмо нашли ништа. Сви су производи били закључани у старом кухињском ормару, а кључ је био је у џепу мог деде. Покушали смо да му кажемо да нас је бака хранила пет пута дневно, али није обраћао пажњу на нас.

“Деда, ми смо  ли гладни, шта ћемо  јести?”

– Доручак је у девет.

Све ово је рекао и отишао да обавља своје свакодневне послове. Били смо љути, али смо помислили брзо ће ручак. Шетали смо и одлучили смо да се прошетамо до реке.

– Деда, играћемо се поред реке.

– У реду, идите, ручак је у 12.

На реци је било одлично, али наравно да смо се играли и каснили смо пола сата на ручак.

“Деда … хоћемо ли јести?”

“Вечера је седам.”

Већ смо били прилично гладни, а након купања у реци наш апетит је постао прилично јак. Размишљали само шта бисмо могли јести, и изненађујуће приметили да су врата подрума отворена. Брзо смо завирили унутра и срећом пронашли две тегле домаћег пекмез. Па, нећу да причам  како је то изгледало кад двојица осмогодишњака  прстима халапљиво једу пекмез из тегле.

У седам сати смо се сместили за сто, а деда нам је послужио  по један тањир  пасуља. Били смо разочарани..  Мој брат љутито рече: „Не једем пасуљ!“ И лагано гурне тањир у страну.

Деда је смирено  узео  тањир, само рекавши:

– Доручак је у девет.

Тада је мој брат  готово у сузама рекао:

– Деда, деда, остави тањир, појећу .

Следећег јутра, у девет сати, мој брат и ја седели смо у кухињи са обе стране стола и чекали доручак.

Тако нас је одгајао деда. Без читања дебелих књига, без повишења гласа, без укора и савета, без подизања руке да нас удари или повуче за уво.

То је био његов начин васпитавања и подучавања о реду и дисциплини. Ове лекције су нам од данас непроцењиве вредности када већ имамо породице и децу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Тако нас је одгајао деда. Без читања дебелих књига, без повишеног гласа, без укора…

  1. Mića каже:

    Danas deca sa mobilnog nazovu roditelje i kažu im da im deda ne dâ da jedu i problem rešen. Živimo u drugačijim vremenima gde svi mi imamo mnogo više opcija, ako te žena gnjavi, nadješ drugu, ako nadješ bolje plaćen posao, daš otkaz i odeš. Sloboda, koje svi imamo danas mnogo više nego pre 50 godina, ima i svoje mračne strane, pogotovo kada drugi imaju tu slobodu koju i sami za sebe tražimo.

  2. Vita каже:

    Izgladnjivanje dece nije baš neka metoda i sigurno je akteri priče danas ne primenjuju na svojoj deci.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама