Отац: Наравно. Шта је било?
Син: Тата, колико зарађујеш на сат?
Отац: То се тебе не тиче. Зашто питаш?
Син: Само хоћу да знам. Молим те реци ми колико зарађујеш на сат?
Отац: Ако баш мораш да знаш, 200 дин.
Син: Аха…
Син: Тата можеш ли да ми позајмиш 100 дин?
Отац је побеснео.
Отац: Ако је једини разлог зашто ми тражиш новац то што би хтео да купиш неку глупу играчку или урадиш неку другу којештарију, моментално да си се спаковао у кревет! Убијам се од рада да бих зарадио за све нас, а ти само мислиш о себи и својим прохтевима!
Дечак је покуњен отишао у собу и затворио врата.
Отац је сео за сто и бивао све беснији због питања која му је дечак поставио. Како се усуђује да пита такве ствари? Након сат времена, отац се смирио и размислио мало о свему: ‘Можда му је нешто заиста било потребно, па ми је зато тражио 100 дин. Уосталом, ретко када ми тражи новац.’ Отац је потом отишао у синовљеву собу.
Отац: Спаваш ли, сине?
Син: Не тата, будан сам.
Отац: Размишљам нешто…можда сам био превише груб. Данас ми је било напорно на послу па сам се истресао на теби. Ево ти оних 100 дин које си тражио.
Дечак се насмејао и раздрагано рекао: ‘Хвала ти тата!’ Потом је узео згужване новчанице, које су биле под јастуком. Отац је приметио да он већ има нешто новца, па је опет кренуо да се љути. Дечак је полако пребројао новац, и потом погледао оца:
Отац: Шта ће ти још пара, ако већ имаш толико колико си тражио?
Син: Нисам имао довољно, али сад имам…Тата, имам сад 200 дин! Могу ли да купим 1 сат твог времена? Молим те дођи сутра раније с посла, да бисмо сви вечерали заједно!
Отац се осећао сломљеним. Загрлио је свог сина и молио га да му опрости.
Само кратак подсетник свима нама који много радимо у животу. Не смемо да дозволимо да време прође, а да га не проведемо са људима који су нам заиста важни у животу и које волимо. Следећи пут се присетите да проведете 200 дин свог времена са особама које волите! Једног дана када умремо, компанија за коју радимо ће нас заменити у року од пар дана. Али породица и пријатељи који остану осећаће губитак до краја живота.