Тешко је данас бити просветни радник у Србији!

март 7, 2015

Тешко је данас бити просветни радник у Србији! Испљуван и погажен од свих, свих оних који мисле да би то могли много боље! Ко је крив што неки можда нису имали довољно снаге, довољно среће, па и знања, да нађу своје место под тим истим просветарским сунцем?
Многи живе у прошлом веку мислећи да је просвета тада, и просвета сада, једна иста. Е, па драги моји, није! Данас свако дете зна своја права, знају их и родитељи и ниста их не спречава да час скокну до Школске управе, онако необавезно да пријаве наставника који им је, тобоже, попреко погледао дете. То није она иста просвета где су просветни саветници свраћали у пролазу да попију кафу и онако се необавезно испричају. Данас долазе већ половином септембра да провере свако слово, сваки папир, а њих верујте, има на тоне! prosveta
Распусти? Било их је некада, опет кажем у прошлом веку! Упис у средње школе траје до половине јула, и чик погодите када су родитељски састанци у мом граду! На Видовдан, наравно. А онда док средите дневнике, матичне књиге и остале писаније, дође половина јула, а тада никако не можете на море јер су аранжмани превише скупи, а ви са оном цркавицом коју сте скупили, не можете ни пет дана на одмор! Само да се разумемо! То цркавица није од дневница које добијамо када смо на семинару или радимо недељом јер имамо дежурство за такмичење! Те дневнице, понављам се, постојале су у прочлом веку!
Још ако сте одељенски старешина, онда нека вам је са срећом! Од писања нећете дићи главу, а у паузи писања извештаја о самовредновању, кварталних извештаја, и вођења свеске о напредовању сваког ученика, мораћете да пишете тону извештаја јер је Пера Милицу гурнуо док су улазили у учионицу а она онако мало неспретна, пала!
Да плата нам је велика, када гледате из угла неког ко ради у продавници прехрамбених производа! Али опет кажем, нико ни њима а ни нама није крив, свако је сам крчио свој пут!
А са друге стране, да ли је та плата довољна да будемо родитељи, бабе, деде, најбољи пријатељи, па тек онда наставници!
Зато пре него што нас опет испљујете, размислите још једном, јер бити просветни радник данас није награда а ни престиж! Ипак, сви ми смо ту због деце иначе не би ни радили тај посао, и још увек пуни ентузијазма покушавамо да исправимо криву Дрину и да се изборимо са ветрењачама. Дубоко верујем да смо ту да створимо боље сутра, зато колико год нас пута ставили на стуб срама, нећемо одустати! На крају крајева, после кише долази сунце, зар не?

Tatjana Delic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Тешко је данас бити просветни радник у Србији!

  1. macao каже:

    Vucicu,I prosvetu I lekare kvalitetne otera,samo CE to ostati onii Sa kupljenim diplomama,ravni Nikolicu.

  2. Ивана каже:

    А шта мене брига што ме пљују они који мисле да би то могли много боље? Кад би могли, радили би, него не могу. Једино што могу је да пљују. (Што се мене тиче, могу да ми пљуну под прозор). Шта ме брига што инспектори долазе да проверавају папире? Да умеју да раде нешто паметније, на пример да уче децу, радили би. Ако ми и нађу неки пропуст, наложе да га исправим и дају рок у коме то треба да урадим. Велика ствар! Радила сам и у прошлом веку, па ни тада нисам добијала дневнице када сам недељом ишла на семинаре или водила ђаке на такмичења. Тачно је да се од професорске плате једва може преживети, али тако је било и у прошлом веку. Само да вас подсетим, у прошлом веку је била и 1992. и 1993. Памтим време кад је пакет памперс пелена коштао 50 марака, а моја плата била 40 (у то време ми је цена памперса била врло значајна). После је плата пала и на 4 марке. Ко мисли да може више и боље, не мора да остаје у просвети. Немојте погрешно да ме разумете. Нисам ја задовољна нашим материјалним положајем. Само ми је мука од разних жалопојки о томе како нам никад није било горе. Било је, а како ствари стоје и биће, а ја и даље волим да радим то што радим (мада признајем да би ме и пензија обрадовала).

  3. Valentina Božić каже:

    Pošto niko nikad nije ispravio nijednu Drinu, sigurno je da treba tražiti novi način, odnosno put.
    Treba pogledati na koju stranu se “Drina krivi”, pa krenuti napred ka svom cilju, sa idejom, planom, visokim standardima.
    U tome smo bar eksperti. Zar ne?!
    Ja stvarno ne volim da prepravljam prirodu, naprotiv, divim joj se i uživam.
    Slobodno vreme najradije provodim pored Nišave.
    Verujem da je i pored Drine veoma lepo.
    Sreća prati hrabre!

  4. 21.vek каже:

    Поједини никако да разумеју!Овде није питање материјалног положаја, колико питање части! У том истом прошлом веку бар су наставници били поштовани. Поштовани од деце, родитеља, друштва. У селу се знао ред. Доктор, свештеник и наставник били су међу оним поштованима. И у граду није било ништа горе! Сада свако нађе разлог да вама замери зато што му дете није васпитано, ако уопште родитељу смете рећи то, а да не отрчи да вас тужи! Можете затварати очи пред истином, налазимо се на броду који тоне, а ви упорно понављате ” ма никада нам није било добро” . Уместо тога, латите се кофе, канте шта год да нађете и црпите воду, да као друштво не би потонули. Нека се чује и ваш глас!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама