Пред нашим очима дешава се тиха трагедија. Ту, у нашим домовима, а тиче нашег највреднијег блага – наше деце. Можда нисте приметили, али наша деца су у разорном емоционалном стању! Статистике су поражавајуће и најгоре у последњих 15 година. Ево шта кажу:
– Једно од петоро деце има менталне проблеме
– Поремећај пажње, односно хиперактивност је повећана за 37%
– Тинејџерске депресије су повећане за 37%
– За чак 200% је повећана стопа самоубистава међу децом од 10 и више година.
Колико још показатеља, гласних сигнала је потребно пре него што се пробудимо?
Не, није оправдање то да је сада само дијагностика узнапредовала!
Не, „то је генетика” није добар изговор!
Не, „за све је крив школски систем” није добар изговор!
Болна истина је да смо МИ родитељи криви за све што се дешава нашој деци.
Научно је доказано да мозак има могућност да се прилагођава околини. Нажалост, у ту околину спада и родитељство које пружамо нашој деци и на тај начин усмеравамо њихов мозак у погрешном правцу.
Да, постоје и увек је било деце која су рођена са инвалидитетом и поред свих напора њихових родитеља да им пруже добро избалансирано окружење и родитељство, ова деца се много боре и пате. О таквој деци ја не причам овде.
Ја говорим о многим другим родитељима који чим почну да мењају своје поимање родитељства, и њихова деца почну да се мењају.
Шта, заправо, није у реду?
Данашња деца су лишена основа здравог детињства, као што су:
– Емотивно доступни родитељи
– Јасно дефинисане границе и смернице
– Одговорности
– Уравнотежене исхране и адекватног сна
– Вежби и игара на отвореном
– Креативних игара и социјалне интеракције
– Могућности за неструктурирано време и досаду
Уместо тога, деца добијају:
– Дигитално ометене родитељи, који стално гледају у телефон
– Попустљиве родитеље чија деца су „владари света“
– Осећај за права, али не за одговорност
– Неадекватан сан и неуравнотежену исхрану
– Стално седење, некретање и живот у затвореном
– Бескрајну стимулацију технолошке бебиситерке
– Тренутни успех и одсуство било какве досаде
Може ли неко замислити да је могуће да се подигне здрава генерација у таквом нездравом окружењу? Наравно да не! Не постоје пречице за родитељство, и не можемо преварити људску природу. Као што видимо, резултати су поражавајући. Наша деца плаћају губитак добро избалансираног детињства са својим емотивним благостањем.
Како то поправити?
Ако желимо да наша деца израсту у срећне и здраве особе, морамо се пробудити и вратити се основама. И даље је могуће! Већ и за недељу дана. Поставите границе и запамтите да сте вашем детету родитељ, а не пријатељ. Понудите деци добро избалансиран начин живота испуњен оним што деци треба, а не само оним што желе. Немојте се плашити да кажете „Не!“ својој деци за оно што они желе а није им потребно.
– Обезбедите деци квалитетну храну и ограничите грицкалице
– Проведите један сат дневно у зеленом простору: бициклизам, планинарење, пецање, гледајући птице/инсекте
– Нека имају породичну вечеру без употребе телефона
– Одиграјте једну друштвену игру дневно (направите листу породичних игара)
– Нека ваше дете буде задужено за један кућни посао дневно (поспремање играчака, сређивање одеће, распакивање намирница, постављање стола, итд.)
– Усталите време за спавање, како бисте осигурали да ваше дете добије довољно сна. Не користите технологију за успављивање.
– Учите их одговорности и независности.
– Немојте их превише штитити од малих пропуста. То им тренира вештине потребне да превазиђу веће животне изазове.
Немојте паковати ранац вашег детета, нека носи свој ранац, не доносите у школу заборављене ужине и блокове, не љуштите банану петогодишњаку. Научите их вештинама а не да радите за њих.
Научите их да буду стрпљиви, да умеју да сачекају и нека им буде и досадно. Досада буди креативност.
Не осећајте се одговорним да будете забављач свог детета.
Немојте користити технологију као лек за досаду.
Избегавајте коришћење технологије за време оброка, у аутомобилима, ресторанима, тржним центрима. Користите ове тренутке као могућност да тренира свој мозак у стању досаде.
Помозите им да створе „комплет прве помоћи против досаде“.
Будите емоционално доступни за повезивање са децом и научите их саморегулацији и социјалним вештинама:
Искључите телефоне док су деца у кревету да би се избегло дигитално ометање.
Постаните емотивни тренер вашег детета. Учите их да препознају и да се суоче са фрустрацијама и бесом.
Научите их да честитају, врате позајмљено, поделе, саучествују, ћаскају…
Повежите се емотивно – осмех, загрљај, пољубац, голицање, читање, плес, скок, или пузање са својим дететом.
Морамо направити промене у животима наше деце пре него што цела ова генерација деце не постане медицински проблем! Још увек није касно, али ће ускоро ће бити …
Приредила: Андријана Максимовић
Извор: parenting-club