Autor: Ljubinka Boba Nedić
U našim šarenolikim zbornicama razlikujemo se na razne načine. Ima večito nasmejanih i večito namrgođenih. Entuzijasta i večitih gunđala. Ima smešnih, ima i poštovanja vrednih. Ima ih kao s modne piste, ima i zarozanih. Bogatih i siromašnih, duhom i novcem. Bude i primitivnih. Ima opsesivnih poštovaoca dobre knjige, i gledalaca rijalitija. Srbija u malom, reklo bi se, mada ne bi trebalo da je tako, što zbog obrazovanja, što zbog profesije.
Pred štrajk podela izgleda malo drugačije, mada – nije da nema veze sa gorepomenutim kategorijama. Ponekad samo način manifestovanja karaktera bude drugačiji.
Ovako to izgleda iz mog iskustva, pred početak štrajka:
Večiti kontraš – On nema stalne stavove. Jedino mu je stalna potreba da tera kontru. Ako je većina u kolektivu ZA štrajk, on će biti PROTIV, i obratno. Od argumenata najčešće koristi sarkazam, a ni vikanje mu nije strano.
Baklja – On je ovih dana zažaren. Oči mu se žare, glas mu odjekuje, dramske efekte možete videti i u govoru i u neverbalnoj komunikaciji. Ide od grupe do grupe kolega, a obrađuje ih i pojedinačno. On voli štrajk i raduje mu se. Nije mu toliko bitan razlog za štrajk, koliko da se talasa, pa zbog čega bilo. Mnogo se nervira kad ostali ne dele njegov žar borbe protiv sistema (ili čega već).
Mudrac – Mudrac je već sve video i sve doživeo. Uvek mu sve liči na prošli put, eventualno pretprošli. Mrmlja sebi u dugačku sedu bradu, i čudom se čudi naivnima koji ništa iz iskustva ne naučiše. Neće minirati štrajk, ali neće ni da prestane s mrmljanjem u bradu i sitnim podbadanjima.
Šićardžija – Ovaj dežurni makijavelista trlja ruke mnogo češće od ostalih. Uvek ima neku šemu, zna u čemu da učestvuje, od svih propisa najbolje poznaje one koji regulišu za šta se može dobiti dodatak na platu. Pred štrajk posmatra iz prikrajka i kalkuliše da li mu se (ne)učestvovanje može nekako isplatiti, pa taman i na dugačkom štapu. Potencijalni je štrajkbrejker, jer je ponosno potkupljiv.
Na kratkom povocu – Radi na određeno, u tri škole. Nikada ništa ne odbija. Nalazi se u svim timovima, i svuda mu uvaljuju najteži deo posla, jer on ne sme da odbije. On ne štrajkuje. Izbegava sastanke na kome se o tome raspravlja, izlazi iz zbornice kad se štrajk pomene. Nada se da će jednom dobiti stalan posao, pa će i on smeti u štrajk.
Poltron – Ova gnjida ne propušta sastanke sindikata. O svom trošku ide na usavršavanje memorije, ne bi li precizno zapamtio ko je šta rekao, i onda sve odrukao direktoru. Ako mu je potrebna neka osveta, iskrivi bilo čije reči i prenese ih direktoru na način koji mu odgovara. Zalaže se kobajagi za štrajk, da ne bi bio uskraćen za neke insajderske informacije. Potencijalni je štrajkbrejker jer je gnjida.
Štrajkbrejker pre štrajka – Sebe smatra boljim i pametnijim od ostalih. Pobija svaki razlog za štrajk, jer misli da bi neki drugi razlog bio bolji. Pobija svaki oblik štrajka, jer bi onaj drugi bio bolji. Mami ga ideja da učestvuje, pa da posle trlja nos ostalima, rečima „Je l’ sam vam rekao!“, ali ipak ne štrajkuje. On se ne plaši štrajka, ali se grozi psihologije masa.
Miš – Ovo je najtužniji ljudski oblik. Nikada ni zbog čega nije ustao i rekao „Neću!“. Nikada nije digao glas, nikada se nije pobunio. Svojim uplašenim očima posmatra šta se dešava, a da progovori ne može. Štrajkovaće ako baš svi ostali budu štrajkovali, da ne bude jedini s druge strane. On nikada nije bio jedini ni na jednoj strani.
Realni pesimista – Ovaj tip nastavnika želi da štrajkuje. Ne samo da će štrajkovati, nego mu nije problem ni da se potpiše da je za štrajk, ni da raspravlja sa neistomišljenicima. Problem je što mu sve vreme stoji knedla u grlu.
Kreativac – Jedva čeka neku akciju u kojoj će moći da iskaže svoju maštu. Na pamet mu padaju slogani, parole, majice sa duhovitim natpisom, pesmice, plakate… Silno ga nervira što bi neki samo da štrajkuju, bez propratnog programa. Po pravilu je dobroćudan, ali je nestrpljiv. Učestvovaće u štrajku sigurno, i svakog dana će se obraćati sindikalcu sa novim idejama.
Zabole me uvo – Ovo su prosvetni radnici kojih se ništa ne dotiče, jer im je prosveta dopunski posao, za džeparac. Oni već imaju neki biznis, a u školu samo svraćaju. Posao otaljavaju, ali ih direktori najčešće ne diraju. Na kolege gledaju s podsmehom. Da li će štrajkovati? Pravo da vam kažem – zabole me uvo!
Postoji i velika grupa prosvetnih radnika, koji su pomalo od svega pomenutog, ili nisu ništa od pomenutog. Oni će štrajkovati jer im je svega dosta. Osećaju se poniženo u ovom društvu i plaše se budućnosti koja nije nimalo lepa. Ne bave se politikom, ni onom stranačkom, ni sindikalnom. Bave se svojim novčanikom i standardom svoje porodice.
Srećan nam početak štrajka!
Tekst objavljen 16. 11 .2014. godine
Izvor: ljubinkabobanedic.blogspot.rs