Нервозу код родитеља деца врло лако осете. Чак и тек рођене бебе. А та нервоза врло често се јавља онда кад покушавамо да успавамо дете, а оно баш и не жели да заспи. Дете осећа да родитељ жури да што пре заврши са успављивањем како би отишао да ради нешто друго, па се пали аларм и оно се из страха труди да што дуже остане будно, како родитељ не би од њега отишао. И онда упадамо у зачарани круг.
“Можемо сасвим да разумемо потребу родитеља да дете што пре заспи, јер већина родитеља, поред обавеза око детета, има и још много других ствари које треба да заврше”, каже Томислав Куљиш, терапеут и оснивач Центра Природно родитељство. Али истиче и да су деца “дизајнирана” много пре индустријског друштва и није предвиђено да се сама, брзо успављују. Свако нормално дете ће утонути у сан када се осети потпуно сигурно и ако је своју потребу за временом и игром с родитељем испунило, каже Куљиш.
“Тек тада се мозак детета опушта и оно може да упадне у сан који му је потребан. Али, ако дете осећа да ће родитељ отићи и да жели што пре да се реши обавезе око њега, подиже се аларм у њему и настоји од страха остати што дуже да буде будно како би било сигурно да родитељ неће отићи. Дакле, код успављивања детету морамо пружити осећај сигурности и не слати поруку да нам се жури”, каже Куљиш.
“На крају, тај период малог, нежног тела уз вас ће тако брзо и неповратно проћи и зашто га уопште себи ускраћивати?”, поручује Томислав Куљиш.