Tomislav Kuljiš: Opasnije od udaranja deteta je – ignorisanje

18 avgusta, 2022

Od svih povređujućih iskustava, upravo je zanemarivanje najraširenije i najopasnije, jer prolazi neviđeno. Za njega nema sankcija roditelju kao kod fizičkog zlostavljanja, a detetu nanosi najveći bol i traume, kaže Tomislav Kuljiš, autor programa “Roditeljstvo i rani razvoj” i osnivač centra Prirodno roditeljstvo.

Zanemarivanje nije samo neodgovaranje na detetove potrebe za hranom, toplim domom, školovanjem. Ono se, kaže Kuljiš, može opisati i kao nedoživljavanje deteta, neviđenje njegove stvarne ličnosti, nekomuniciranje s detetovim unutrašnjim svetom, nemanje emocija u hladnimporodicama, često jako uspešnim, nepostavljanje granica detetu zbog čega se ono doživljava nesigurno i usamljeno, jer oseća da niko ne brine o njemu…

Kada se za neko dete kaže da je zanemareno, to je mnogo više od toga da nema svakog dana čistu garderobu, da roditelji kasne po njega u školu ili se ne uključuju u obrazovanje. Zanemarivanje je i ono roditeljstvo u kom, na prvi pogled, “ništa ne fali” osim onog najvažnijeg, a to je stvarni emocionalni kontakt.

“Metafora za zanemarivanje spram zlostavljanja je kao da biljci nismo čupali listove, ali smo je stavili u mračnu prostoriju bez vode i pustili da raste. Takva deca postaju odrasle osobe sa smanjenim emocionalnim svetom, nesposobne za empatiju i doživljavanje drugih, osećaju se prazno u sebi, ne poznaju sami sebe, jer ih niko nikada nije stvarno upoznao, jer nikome nikada nisu uspeli da izraze kakvi su oni stvarno u sebi. Imaju problema s emocionalnom samoregulacijom i nose silnu ljutnju u sebi, koju često projektuju na partnere ili druge lake mete. U osnovi, u sebi nose tešku bol koju potiskuju, a ne znaju ni odakle im, jer roditelji su ih uverili da su imali sve što su želeli. Ipak, nisu imali ono što im je bilo potrebno.”, kaže Kuljiš.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama