Треба ли пустити децу да рачунају на прсте

април 25, 2017

 
Деца често, па чак и кришом, испод стола, користе прсте док решавају математичке проблеме. Уколико сте мислили да то није добро, варате се. Последња истраживања Универзитета у Чикагу показују да је то и више него корисно…
Деца која користе своје руке и прсте док уче математику много боље разумеју проблем који решавају, показују истраживања објављена у магазину “Псyцхологицал Сциенце” које издаје Асоцијација психолошких наука.
Ова студија је првенствено осмишљена у намери да се одговори на питања да ли је гестикулација ефективнија алатка за учење од конкретне акције и да ли се њоме генерализује задати проблем или само решава у датом тренутку.
“Открили смо да гестикулација деци омогућава много флексибилније и опуштеније учење”, каже Мириам Новак, стугент психологије на Универзитету у Чикагу и вођа овог истраживања.
Током истраживања, деца су подељена у три групе и свакој је дат у решавање исти математички проблем: 4 + 2 + 6 = ____ + 6, са намером да се види како ће групе решити подвучени принцип.
Свака група проблем је решавала на другачији начин. Тако је прва група користила бројеве од магнета које је на табли постављала на одговарајуће место решавајући формулу. Тако су на пример, одабрали бројеве 4 и 2 и поставили их изнад линије.
Друга група проблем је решавала мимиком без икаквог писања или магнетних плочица, док је трећа група проблем решавала помоћу прстију.
Деца која су проблем решавала помоћу прстију, научена су да користе В-знак, групишући по два прста, и прислањајући их на таблу где је исписана једначина.
Групе су тестиране пре и после задавања правог задатка тако што им је дата иста једначина само са другачијим бројевима.
Деца у свим групама су савладала проблем који им је дат и научила су лекцију. Али једино она деца која су користила руке као помоћ у израчунавању успела су и да генерализују задати проблем.
“Рачунање помоћу прстију најефективније је у охрабривању деце да генерализују знање које добијају током наставе. Резулати истраживања представљају први доказ да гестикулација рукама није само подршка учењу већ веома важан начин учења помоћу којег се на најефективнији начин постиже генерализовање решења задатог проблема. Када имају само оловку и папир, деца се концентришу само на задати проблем и веома ретко зају да примене то исто решење на други, веома сличан проблем”, каже Сузан Голдин Медоу, професорка психологије на Универзитету у Чикагу.
 
Извор: Прва

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "Треба ли пустити децу да рачунају на прсте

  1. Анонимни каже:

    to sam shvatila odavno i bez njihovih studija

  2. radmila каже:

    Srecom prstici se ne naplacuju kao pomocno sredstvo za rad sa prvacima pa ce moci kao i do sada da bude neograniceno u upotrebi jer ce samo to biti dostupno u ovoj nasoj siromasnoj Srbiji

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама