Нове генерације родитеља све више теже животној филозофији “Простри се према сопственом губеру”.
Модел живљења у великој породичној кући, који преовлађује са друге стране Атлантика – више није без алтернативе. У моди је скромнији образац становања који најбоље описује наша изрека прострти се према сопственом губеру. За Американце и Канађане то “гурање” у мањој квадратури, толико уобичајено за нас – је нешто несвакидашње.
Тако је и седмочлана породица из Ванкувера стекла популарност на интернету промовишући свој “скучени” животни стил у једноставно и ултра-практично опремљеном стану. Канадски медији породицу Крук описују као промотере новог животног обрасца младих родитеља. Он је урбан, минималистички и окренут заједници. Нове генерације породичних људи, пише Глоуб енд мејл, овакав живот не доживљавању као привремено трепљење до прве прилике за проширење, већ као трајно опредељење.кревет на спрат за децу
Ејдријен Крук, тата петоро деце узраста од 3 до 9 година, каже да се не би преселио у кућу, ни да му неко да милион долара. Он, попут многих својих вршњака, више не верује у парадигму – што веће/више – то боље.
Док просечан следбеник старог модела живота сања о кући у којој свако дете има своју собу, сви возе свој аутомобил, и где су главне активности довлачење кући огромних количина робе из трговина сваког викенда и развожење деце на многобројне тренинге и часове, Ејдријен каже да ништа од тога не жели за своју породицу.
“Изгледа да се све преокренуло – док се некада на дете гледало као на неког ко је ту да допринесе заједници, сада се породица посвећује опслуживању детета и родитељи постају њихове слуге,” каже он.
У њиховом стану деца спавају у кревету на три спрата и имају своје обавезе око домаћинства. С друге стране, скромнији живот без кредита за кућу омогућио је Ејдријену да ради слабије плаћен посао, али од куће, па је увек на располагању деци. “Они имају друге привилегије, попут тате који је стално код куће. Деца се у животу неће сећати својих соба, већ тате који их је волео,” сматра он.
Да је овај тата у праву показују и резултати истраживања навика америчких породица. Упркос становању у пространим кућама, породице по правилу скоро све своје време проводе у нешто мање од 40 квадрата дневне собе и трпезарије! Без обзира на величину куће и дворишта, остатак простора је углавном увек празан.
“Волим мале просторе и њихову економичност. Сулудо ми је траћење простора,” објашњава Ејдријен Крук.
Како би проширио своју филозофију живљења, основао је блог “5 деце 1 стан” (5 Kids 1 Condo) где описује њихов породични живот и даје савете за сналажење у мањем простору, као и за минималистички, анти-потрошачки животни стил. Са децом настоји да што више пешачи а што мање користи превоз, па често пређу и 10 километара дневно. “Највећа опасност којој можете изложити дете јесте да га ставите у аутомобил, ” објашњава он.
Стан ове породице је веома оскудно украшен, јер не желе да их затрпавају дрангулије које треба одржавати. “Живот у малом простору спашава вас од искушења куповине непотребних ствари. Кад нешто купите, морате нешто друго да изнесете из куће и донирате.” Од играчака бирају само оне са којима се може играти на дужи рок, и на више начина. С времена на време одбацују све што им није неопходно. “Одузмите деци екране и видећете како ће умети све да измисле сами, без брда играчака.”деција соба
Овај домишљати тата нашао је и начин да мотивише децу да стан одржавају уредним. За сваки обављен кућни посао додељује деци купоне. Ко на крају недеље има највише купона – обично од 50 до 70 – добије три Киндер јајета. Неки послови доносе више купона, попут изношења ђубрета.
Чињеницу да ће, једном када стигну у адолесценстске године деци постати тесно у стану, Ејдријен види као добар подстицај за њих да се потруде да се снађу у животу и изборе за сопствени простор: “Ако моја деца буду желела приватност, мораће да се иселе!” у шали закључује он.
Приредила: Јована Папан
Извор: Детињарије