Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu

2 jula, 2020

Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u to da ostanu smireni u situacijama kada to nije jednostavno, mogu i sami ponekad doći do tačke kada im se učini da tako više ne mogu. Znate onaj trenutak kad osećate da je uzalud što se trudite da budete smiren roditelj, kad je vaše dete i dalje nemoguće. To je zato što cilj pozitivnog roditeljstva nije da dete u najkraćem mogućem roku prestane sa tantrumima, histerijom, negodovanjem, već da vi, kao roditelj, u tim trenucima budete najbolja podrška i podstaknete emocionalni razvoj svog deteta.

Da biste opstali na nimalo jednostavnom putu povezujućeg roditeljstva, važno je da na umu imate tri greške koje roditelji najčešće prave, pa zbog toga gube strpljenje:

Precenjuju decu

Najčešći razlog zbog kojeg nam se čini da naše disciplinske metode jednostavno ne rade jeste taj što precenjujemo decu. Odnosno, ponašanje koje od njih očekujemo nije uopšte u skladu sa njihovim stepenom emocionalnog i psihološkog razvoja. Ne treba da očekujemo od trogodišnjaka da nema ispade besa, da ne izgubi samokontrolu i uradi, šutne, ugrize, od četvorogodišnjaka da zna uvek da deli, od sedmogodišnjaka da drži sobu urednom, od tinejdžera da ne vikne i ne lupi vratima.

Ako bilo šta od ovoga očekujete, znajte da su vam očekivanja prevelika. To ne znači da su sva pomenuta ponašanja u redu i prihvatljiva. Nisu. Ali deca nisu odrasli ljudi, a ni odrasli ljudi nisu baš dobri u očuvanju samokontrole.

Odrasli imaju dane kada su nervozni, grubi, dane kada im je teško da se kontrolišu, kada kažu nešto ružno pa se kasnije zbog toga kaju, kada im nije do toga da kuću drže pod konac urednom. Nije nerealno očekivati od dece da nemaju “žute minute”. Jer, oni se ne nalaze na istom stepenu razvoja kao odrasli. Smanjite očekivanja. Shvatite da se dete ne ponaša na određeni način namerno, oni samo rade najbolje što mogu sa tim nivoom razvoja na kom se nalaze.

Potreba roditelja da “popravi” dete

Razumljivo je to što roditelji žele da reše probleme sa ponašanjem kod dece. Žele da spreče bebu da baca hranu, trogodišnjaka da dira makaze i noževe. Traže način da šestogodišnjak prestane da se svađa sa mlađim bratom, a da tinejdžer prestane da se duri. Svaki neuspeh u postizanju ovih ciljeva roditelji smatraju ličnim neuspehom u vaspitanju dece.

Važno je da se udaljimo od te potrebe da stalno nešto popravljamo. Ponekad, zapravo često, ponašanje se ne može “popraviti”. Jer dete nije auto koji se pokvario, pa mu treba zamena svećica ili mali servis i onda će početi da radi savršeno. Mi ovde govorimo o malim ljudima, ne o mašinama.

Promenite pristup. Nemojte misliti “Kako da popravim ovo”. Umesto toga, mislite “Da li očekujem previše? Mogu li ja, kao odrasla osoba, da pokušam da preusmerim situaciju i olakšam detetu stresnu situaciju?”

Beba koja baca hranu sa stolice za hranjenje nije nešto što se može popraviti, ali možete stolicu postaviti na neku podlogu koju ćete kasnije samo istresti. Ako trogodišnjak dira makaze i noževe, to ne treba popravljati, treba jednostavno skloniti noževe i makaze na mesto koje mu nije dostupno.

Stvari shvatamo lično

Odmah da bude jasno – savršen roditelj ne postoji. Svi ponekad zabrljaju. Niko nema neograničeno strpljenje. Nemojte kriviti sebe ili dete. To je tako kako je.

Bez obzira na to da li ste autoritaran roditelj koji je uvek tu da kažnjava i nagrađuje, ili nežan roditelj fokusiran na povezivanje s a detetom i empatiju – vaše dete će se imati ispade besa, histerije, tantrume. Jer to je normalan deo razvoja. I ono što vi uradite sada, neće imati neki prevelik uticaj na ponašanje deteta sutra ili sledeće nedelje. Imajte na umu da je vaše roditeljstvo posao za mnogo duži period i rezultati će se videti i za 20 godina.

To što vaše dete sada ne reaguje na vaše nežno roditeljstvo ne znači da to što radite nije dugoročno prava stvar.

Drugi problem, osim što se u situacijama kada vaše pozitivno roditeljstvo ne daje rezultat vi demorališete, jeste osećaj krivice. Kako svi ti roditelji na Instagramu u tome uspeju, a meni su živci uvek na ivici? Ovakvo razmišljanje je izuzetno štetno. Kada dozvolite da vas ovakva osećanja obuzmu, vi se osećate loše, a vaše strpljenje i tolerancija se smanjuju. Postajete, onda, upravo onaj roditelj koji ne želite da budete, a to je ono što će i vaše dete usvojiti kao model ponašanja.

Ukratko, za roditeljstvo sa što manje stresa, za dobre rezultate disciplinskih mera, morate najpre raditi na sopstvenom samopouzdanju i dobrobiti. Jer baš za one rezultate koje čekate i decenijama, vaša samosvest i sigurnost su ključ.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama