KAO jedno od rešenja za stabilizaciju penzijskog sistema, ministar finansija Dušan Vujović najavio je mogućnost uvođenja drugog stuba osiguranja, odnosno obaveznu uplatu u privatne penzijske fondove. To bi, međutim, smatraju pojedini stručnjaci, praktično značilo umanjenje već smanjenih penzija, dodatno zaduživanje ili traženje nekog trećeg načina finansiranja sadašnjih primanja najstarijih, recimo, iz prihoda od prodaje javnih preduzeća, što je obično kratkog daha.

Ministar Vujović smatra da je sadašnji penzijski sistem u Srbiji skoro neodrživ. On očekuje da će država uspeti da motiviše sve da u punoj meri plaćaju poreze i doprinose na plate, ali se kao jedno od rešenja razmatra i uvođenje drugog stuba osiguranja koji će biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbeđuju svoju budućnost i da na taj način pomognu da se balansira postojeći fond.

Katarina Stanić, ekspert za penzije i penzijske sisteme, tvrdi za „Novosti“ da je drugi stub eksperiment sa neizvesnim i diskutabilnim ishodom u budućnosti, ali sasvim izvesnim u sadašnjem trenutku, a to je dodatni pritisak na već problematično finansiranje penzija.

– U situaciji kada se već godinama mučimo s tekućim finansiranjem penzija zvuči neverovatno da se o drugom stubu uopšte i razmišlja – kaže Stanićeva. – To bi značilo obavezno plaćanje doprinosa u privatne penzijske fondove. Takav penzijski model je devedesetih godina dizajnirala Svetska banka, a on praktično osim u državama Latinske Amerike, postoji samo još u istočnoevropskim zemljama. Njihova iskustva su prilično nepovoljna, pa su ga neke zemlje već i ukinule – Mađarska i Poljska – dok Slovenija nikad nije ni pristala da ga uvede.

U razvijenim zemljama Evropske unije „drugi stub“ ne postoji, iako je u nekim od njih uloga privatnog osiguranja tradicionalno značajna, kao što su skandinavske zemlje, Holandija, Švajcarska, Engleska. I Svetska banka u međuvremenu prilično je promenila preporuke vezane za penzijski sistem i na neki način odustala od njegove primene.

Privatni fondovi takođe, naglašava naša sagovornica, ne garantuju ni visinu penzije, pa u nekim zemljama koje su uvele ovaj model država na sebe preuzima obavezu garantovanja neke minimalne penzije.

– Pitanje redovne uplate doprinosa je, s druge strane, pitanje za poresku upravu – objašnjava Stanićeva. – Niko neće biti dovoljno motivisan da dobrovoljno uplaćuje poreze i doprinose nezavisno od njihove visine ili onoga što će zauzvrat dobiti u budućnosti. Ni u Švedskoj se ne plaćaju zato što to neko voli ili je motivisan, već zato što zna da mora i plaši se posledica ukoliko ih ne plati. Znači, treba raditi na sprovođenju zakonskih obaveza.

Uvođenje bilo kog stuba osiguranja, pored prvog koji je obavezan u svakom sistemu, ne podrazumeva ukidanje osnovnog, obaveznog osiguranja. Da bi obavezno privatno osiguranje dobro funkcionisalo podrazumeva se da osiguranici imaju dobre zarade i da se na osnovu toga mogu izdvajati procenti i za privatno i za obavezno osiguranje, da je nacionalna ekonomija stabilna, da su razvijena finansijska tržišta kako bi imali gde da plasiraju prikupljeni novac i oplođuju kapital … Toga u Srbiji zasad nema. Takođe je nejasno i kako bi uvođenje obaveznog privatnog osiguranja doprinelo finansijskoj održivosti obaveznog socijalnog osiguranja, kako se moglo čuti ovih dana.

UVELI PA UKINULI

MAĐARSKA i Poljska su već ukinule drugi stub, na istom putu je i Bugarska, dok su ga Slovačka, Letonija i Litvanija znatno ograničile. Zemlje koje nikada nisu razmišljale o uvođenju ovog modela su Slovenija, Češka, kao i većina razvijenih zemalja poput Nemačke, Austrije, Francuske, SAD ili Kanade.

J. Ž. SKENDERIJA 

Izvor: novosti.rs